Слободан Данко Поповић – Књига о Милутину( IX део)
Не бацај лебац
Орем ја на Црном Оглавку. Волови ми посустали, ја зауставим, седнем на гредељ плуга, запалим цигару.
Здраво, чича Милутине! - трже ме глас с леђа.
Помаже бог! - одговорим ја и окренем се: тројица с пушкама стоје у орању, намрштени, видим, не прија им мој поздрав, а ја, будала, научио - чим видим људе с пушкама кажем: помоз бог! Ко у моје време. Заборављам да има војске која бога не признаје.
Имаш ли што за јело? - пита Пулов син, препознадо га.
Одем до кола, узмем торбу, извадим заструг, леб и сланину и срче с ракијом. Гладном војнику севап је дати леба и уз леба. Узмите, људи, презалогајите што се нашло и попијте.
А, пиће никако, ми смо, чича Милутине, војска која не пије - каже Пулов син.
Чуди ме да има војске која не пије - слегнем раменима, а он ће ...









