Наслов публикације:
САЧУВАЈМО ИХ ОД ЗАВОРАВА
Издавач:
Удружење грађана за помоћ борцима, ратним војним инвалидима,
породицама погинулих и преминулих учесника ратова „БЕСМРТНИ
ГВОЗДЕНИ ПУК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“
За издавача:
Дејан Петровић,председник удружења
Партнер на пројекту:
Удружење бораца САБОР Ниш
Штампа: Екстра Бис, Ниш
Тираж: 140 комада
Сва права задржава издавач. Забрањено је прештампавање и
умножавање.
Пројекат одобрен и финансиран од стране Министарства за рад,
запошљавање, борачка и социјална питања
МОНОГРАФИЈА
САЧУВАЈМО ИХ ОД
ЗАБОРАВА
САЧУВАЈМО ИХ ОД ЗАБОРАВА
ОВОМ МОНОГРАФИЈОМ У САРАДЊИ СА МИНИСТАРСТВОМ
ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
И ПАРТНЕРОМ НА ПРОЈЕКТУ УДРУЖЕЊЕМ БОРАЦА САБОР
НИШ, УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ПОМОЋ БОРЦИМА, РАТНИМ
ВОЈНИМ ИНВАЛИДИМА, ПОРОДИЦМА ПОГИНУЛИХ И
ПРЕМИНУЛИХ УЧЕСНИКА РАТОВА „БЕСМРТНИ ГВОЗДЕНИ
ПУК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“, ЖЕЛИ ДА САЧУВА ОД ЗАБОРАВА
ПРИПАДНИКЕ ПОЛИЦИЈЕ КОЈИ СУ ЗА ОДБРАНУ ОТАЏБИНЕ
ДАЛИ СВОЈ ЖИВОТ.
ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИЦИ ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ У НИШУ
СУ СВОЈИМ ЖИВОТИМА ИСПИСАЛИ ЈЕДНУ СТРАНИЦУ
ИСТОРИЈЕ КОЈУ ВЕЧНО МОРАМО ДА САЧУВАМО ОД МРАКА
И ЗАБОРАВА ИСТОРИЈЕ.
ВЕЧНА ИМ СЛАВА И ХВАЛА
УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ПОМОЋ БОРЦИМА, РАТНИМ
ВОЈНИМ ИНВАЛИДИМА, ПОРОДИЦМА ПОГИНУЛИХ И
ПРЕМИНУЛИХ УЧЕСНИКА РАТОВА
„БЕСМРТНИ ГВОЗДЕНИ ПУК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“
Удружење је почело са радом 01.06.2018.г. Канцеларија удружења
се налази у Нишу ул. Синђелићев Трг бр. 2/8.
Циљеви и активности удружења су усмерени ка унапређењу
положаја бораца и њихових породица, ратних војних инвалида и
њихових породица, као и породица погинулих и преминулих
учесника ратова са територије Републике Србије. Рад удружења
је усмерен на побољшању стандарда живота, бриге и помоћи
нарочито социјално угроженим учесницима ратова.
Председник удружења и председник Управног одбора удружења
је Дејан Петровић.
РЕЧ УРЕДНИКА
Ова монографија палим борцима из редова Нишке полиције је
само мали допринос да никада не заборавимо те људе и догађаје
који су се десили пре 23 године. Хероји представљени у овој
монографији дали су своје животе за слободу наше земље. Ми
имамо обавезу и право да не заборавимо, да се увек сећамо и да
сачувамо од заборава наше хероје. Ми који смо тада били на
Косову и Метохији, знамо шта су наше пале колеге доживеле.
Нажалост, док смо се ми вратили својим најмилијима, они ту
прилику нису имали.
Надам се да ће ова монографија заувек сачувати од заборава
сећања на наше саборце, хероје, а пре свега, синове, браћу, очеве
који су бранили нашу земљу, нашу част, који су бранили наше
животе.
У Нишу,
20.04.2022. године
Дејан Петровић
РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Рат на Косову и Метохији означава два упоредна оружана сукоба око
српске покрајине Косово и Метохија у другој половини деведесетих
година 20. века. Први је био сукоб албанских терориста из редова
ОВК (самозване Ослободилачке Војске Косова) са једне стране и
југословенских снага безбедности са друге (1996–1999), а други
сукоб је бомбардовање војних и цивилних циљева на Косову и
Метохији и широм СРЈ од стране НАТО пакта предвођеног САД (24.
март — 10. јун 1999).
НАТО бомбардовање СРЈ извршено је без дозволе Уједињених
нација и представљало је показивање силе највећег војног савеза
против једне мале, усамљене и економским санкцијама
исцрпљене земље. Као повод за уплитање послужиле су оптужбе
да југословенске и српске власти плански врше етничко
чишћење косовских Албанаца и неприхватање споразума из
Рамбујеа од стране југословенских власти. Рат је окончан
Кумановским споразумом и доношењем Резолуције 1244 у Савету
безбедности УН, по којом је СР Југославија привремено предала
свој суверенитет над Косовом и Метохијом мисији Уједињених
нација (УНМИК) и међународним мировним снагама (КФОР).
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласили
независност Косова, што Србија не признаје.
ПОГИНУЛИ ПРИПАДНИЦИ ПОЛИЦИЈЕ
ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ НИШ
„Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни ’шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!”
„Ко не дође на бој на Косово —
од руке му ништа не родило:
ни у пољу бјелица пшеница,
ни у брду винова лозица!”
БАРАЋ ДРАГАН
Бараћ Драган од оца Драгослава рођен је 13. септембра 1959.године у Великој Плани, Прокупље. Завршио је Средњу школу унутрашњих послова у Сремској
Каменици. Запослио се у Министарству унутрашњих
послова Републике Србије 1. јула 1978. године. Био је
полицајац у Полицијској станици за дежурство и
интервенције Секретаријата за унутрашње послове у
Нишу у чину водник прве класе полиције.
Погинуо је 25. марта 1999. године када је авијација
НАТО-а бомбардовала објекат у којем је била смештена
полиција у Призрену.
Успомену на погинулог Драгана сачуваће кћи Маја,
супруга Лепосава и породица Бараћ.
БЛАГОЈЕВИЋ ЗОРАН
Благојевић Зоран од оца Милана, рођен је 12. августа.1963 године у Нишу.
Завршио је факултет безбедности.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова
Републике Србије 21. јуна 1982. Године. Био је командир
Друге полицијске станице Секретаријата унутрашњих
послова у Нишу у чину капетана полиције.
Несрећним случајем изгубио је живот 27. маја 1999.
године у Србици.
Одликован је орденом за заслуге у областима одбране и
безбедности првог степена.
Успомену на Зорана чуваће кћи Зорана, синови
близанци Растко и Лазар, супруга Мирјана и породица
Благојевић.
Орден за заслуге у области одбране и безбедности
СВЕТА СРПСКА ЗЕМЉА – КОСОВО И МЕТОХИЈА
ВИДОВДАН
Све добре душе,
сви чисти снови, сва јутра бела,
у мени зови.
Рођење ново, буђење старо
српски је помен, држи се право.
Држи се право, ти српска главо.
То ватра пламти, то живот траје,
држи се српски, знаш невоља је.
То Видовдан се старином јавља,
то жишка стара у нама пламти.
Живот је вечан у трајању,
живот је вечан у постојању,
треба га знати.
За витезове суза траје,
познање наше дубоко је.
Рана се дуби, истински траје,
да ми је знати колика је?
Биће крвари, сунце се опи
у јунском дану немирном.
О царе Лазаре, о Југ Богдане,
Топлицо Милане, витеже мој,
јачајте трајање да нас не стигне
кајање.
Покрени биће, народе мој.
У срцу моме суза блиста
у оку моме стари сјај.
Господство моје старином зове
Српство је српски обичај.
И зато не љутимо Лазара и витезове,
царицу Милицу и Милице нове.
Будимо достојни Видовдана.
Рана у срцу неда ми мира.
Будимо достојни српског трајања,
опстанка и постојања.
Мирјана Живковић
Крстић Славољуб од оца Борисава, рођен је 4. маја 1952.
године у селу Горњи Матејевац, Општина Пантелеј
Град Ниш. Завршио је средњу текстилну школу и курс
за полицајце.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова
Републике Србије 3. јануара 1973. године. Био је
полицајац Прве полицијске станице Секретаријата
унутрашњих послова у Нишу, у чину водник прве класе
полиције.
Погинуо је у борби са албанским терористима 24. маја
године у селу Оптеруша, општина Ораховац.
Успомену на погинулог Славољуба чуваће синови Саша
и Синиша и породица Крстић.
КОСОВКА ДЕВОЈКА
Урош Предић
МОЛИТВА
Сама а неизговорена, моја а свих нас.
Јача од тишине, гласнија од жубора воде,
Води ме и осваја она пуна свежине, мира и осаме,
Пуна љубави и себе. Молитва, та једва прећутна,
више не изговорена другарица моја.
Мирјана Живковић
СРПСКА ПРОШЛОСТ
Облак је просуо росу на земљу,
Поразило га сазнање да чистота себе зором умива.
Непочин поље- негажена трава.
Последњи Бранковић најдуже поживе и
спра клетву са себе.
Дим није ватра.
Историја се сама исписала.
Три се велика боја на Косову збише.
Мутна нам Марица несрећу продуби.
Зар је злослутна ноћ морала да буде тако тамна?
Мирјана Живковић
ЛАЗАРЕВИЋ СРЂАН
Лазаревић Срђан од оца Срећка, рођен је 14. августа 1971 године у Нишу.
Завршио је средњу електротехничку школу и курс за полицајце.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова
Републике Србије 6. децембра 1993. године. Био је
саобраћајни полицајац у Станици саобраћајне полиције
Секретаријата унутрашњих послова у Нишу.
Погинуо је у борби са албанским терористима, 28. маја
године у селу Мамуша општина Призрен.
Успомену на погинулог Срђана чуваће кћери Милица и
Анђела и породица Лазаревић.
РУСКА ЦРКВА – ГОРЊИ АДРОВАЦ
На месту погибије пуковника Николаја Рајевског у Горњем
Адровцу његови ратни другови су првобитно подигли скроман
споменик који се и данас налази испред улаза у цркву. Место за
градњу цркве откупила је српска краљица Наталија. У народу је
позната као шарена црква или црква љубави, руска црква,
подигнута је по плановима и приложеним средствима грофице
Марије Рајевске, снахе и жене његовог млађег брата
Михаила. Цркву је градио Јосиф Колар из Ниша уз труд и надзор
владике нишког Никанора Ружичића, како пише на спомен
плочи.
Данас, осим спомена на грофа Рајевског и све оне који су тада
погинули, Руска црква чува успомену на страдале јунаке у једном
новијем рату, рату у одбрани Србије на Косову и Метохији.
У једном ћошку Руске цркве с леве стране олтара, крај Крста са
Христовим распећем, посетиоцима привлачи пажњу велики
застакљени рам у којем су унакрст поређане фотографије
цивила, војника и полицајаца пострадалих на Косову и
Метохији, за отаџбину, како је изнад фотографија исписано.
Имена и презимена испод фотографија, датум и место рођења,
као и датум и место трагичне погибије.
СПОМЕН ПЛОЧА ПАЛИМ ЈУНАЦИМА У АДРОВЦУ
СПОМЕН ПЛОЧА ПУ У НИШУ
МЕНКОВИЋ БРАНИСЛАВ
Менковић Бранислав од оца Драгољуба, рођен је 6. јуна 1956 године у Дољевцу.
Завршио је Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици и вишу
школу за социјалне раднике.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова
Републике Србије 1. јула 1976. године. Био је полицајац
у Полицијској станици Одељења унутрашњих послова
Дољевац, Секретаријата унутрашњих послова у Нишу,
у чину водник прве класе полиције.
Погинуо је у борби са албанским терористима, 22.
септембра 1998. године у рејону села Полужа и
Доброшевац, општина Глоговац.
Одликован је Орденом заслуге у областима одбране и
безбедности првог степена.
Успомену на погинулог Бранислава сачуваће кћери
Милица и Наталија и породица Менковић.
СТАМЕНКОВИЋ ДРАГАН
Стаменковић Драган од оца Борисава, рођен је 3. новембра 1964. године у Нишу.
Завршио је средњу машинску школу и курс за полицајце.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова
Републике Србије 16. новембра 1992. године. Био је
полицајац у Полицијској станици Одељења
унутрашњих послова Дољевац, Секретаријата
унутрашњих послова у Нишу, у чину водник полиције.
Погинуо је у борби са албанским терористима, 14. јуна
године у селу Раковина, општина Ђаковица.
Успомену на погинулог Драгана чуваће кћи Јована и
породица Стаменковић.
Одликован је Орденом за заслуге у областима одбране и
безбедности првог степена.
КОСОВСКИ БОЖУРИ (Надежда Петровић)
Уснила је дубок санак са Косова Рада,
па се своме милом драгом у наручју јада,
Еј драги, драги, божурове сади,
ја ћу воду, а ти корен нек изникну млади.
Видиш драги, широм поља божурова нема,
само камен, љуто трње под облаком дрема.
Еј драги, драги, божурове сади,
ја ћу воду, а ти корен нек изникну млади.
Да процвета рано поље око манастира,
и да пастир испод брда у фрулу засвира.
Еј драги, драги, божурове сади,
ја ћу воду, а ти корен нек изникну млади.
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
МИТИЋ МИРОСЛАВ
Митић Мирослав од оца Миладина, рођен је 20. фебруара 1960. године у селу Добрујевац, општина
Алексинац.
Завршио је средњу школу ученика у привреди и курс за полицајце.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова
Републике Србије 1. марта 1981. године. Био је
полицајац у Полицијској станици на железници
Секретаријата унутрашњих послова у Нишу, у чину
водник прве класе полиције.
Погинуо је у борби са албанским терористима 12. маја
године у селу Зочиште, општина Ораховац.
Успомену на погинулог Мирослава чуваће синови
Далибор и Милан, кћи Марија и породица Митић.
КАД СРЦЕ ПЛАЧЕ
Кад срце заплаче,
кад туги нема краја,
оловка не може да пише,
просјак је постидео краља.
Кад срце плаче
сунце не може облак да пробије,
Месечина је као тесто и било одједном бије.
Кад срце плаче
цветови се чудно смеше,
мирис им се изгуби у ветру
а латице њихове пастири нетрагом односе.
Кад срце заплаче
образ се сузом роси,
птица се необично јави.
Уместо радости и смеха,
уместо сребра,
девојчице понесу иње у коси.
Кад срце плаче,
туга се успоменом разлије
у тебе, у мене, у све нас.
Кад срце плаче,
суза је покајање и спас.
Мирјана Живковић
ПРИЗРЕН ЦАРСКИ ГРАД
МАНАСТИР ЗОЧИШТЕ
НИКОЛИЋ ГОРАН
Николић Горан од оца Станислава, рођен је 21. јануара 1964, године у Нишу.
Завршио је Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова
Републике Србије 20. маја 1982. године. Био је
полицајац у Полицијској станици за дежурство и
интервенције Секретаријата унутрашњих послова у
Нишу, у чину водник прве класе полиције.
Погинуо је у борби са албанским терористима 2. јуна
године на путу Призрен-Ђаковица, код села
Целина, општина Ораховац.
Успомену на погинулог Горана чуваће син Марјан,
супруга Јасмина и породица Николић.
ХРИСТЕ БОЖЕ
Христе Боже, распети и свети
Српска земља кроз облаке лети
лети преко небеских висина,
крила су јој Морава и Дрина.
Збогом први нерођени сине,
збогом ружо, збогом рузмарине,
збогом лето, јесени и зимо,
одлазимо да се не вратимо.
На три свето и на три саставно,
одлазимо на Косово равно,
одлазимо на суђено место,
збогом мајко, сестро и невесто.
Збогом први нерођени сине,
збогом ружо, збогом рузмарине,
збогом лето, јесени и зимо,
одлазимо да их победимо.
Кад је драга да одлазим чула,
за калпак ми невен заденула,
збогом први нерођени сине,
збогом ружо, збогом рузмарине,
Збогом лето, јесени и зимо,
одлазимо да се не вратимо,
збогом лето, јесени и зимо,
одлазимо да их победимо.
Текст: академик Љубомир Симовић
СПОМЕНИК ГРАЂАНИМА, НЕВИНИМ ЖРТВАМА И
ПАЛИМ ЗА СЛАВУ И ЧАСТ ОТАЏБИНЕ – ГРАД НИШ
СПОМЕНИК ХЕРОЈИМА – ГРАД НИШ
РАНЂЕЛОВИЋ ЗОРАН
Ранђеловић Зоран од оца Момира, рођен је 30. октобра 1955.
године у селу Грбавче, општина Сврљиг.
Завршио је Средњу и Вишу школу унутрашњих послова и Факултет
безбедности.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова Републике
Србије 15. јула 1974. године. Био је начелник одељења
унутрашњих послова Алексинац, Секретаријата унутрашњих
послова у Нишу.
Погинуо је у борби са албанским терористима 24. априла 1999.
године код села Студенчане, општина Сува Река.
Успомену на погинулог Зорана сачуваће синови Марјан и
Милош, супруга Љиљана и породица Ранђеловић.
Ми знамо судбу… Алекса Шантић
Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.
Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô –
У својој смрти да нађе лијека.
Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!
Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
СПОМЕНИК ГВОЗДЕНОМ ПУКУ – ПРОКУПЉЕ
УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ПОМОЋ БОРЦИМА, РАТНИМ
ВОЈНИМ ИНВАЛИДИМА, ПОРОДИЦМА ПОГИНУЛИХ И
ПРЕМИНУЛИХ УЧЕСНИКА РАТОВА „БЕСМРТНИ
ГВОЗДЕНИ ПУК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“ ЗАХВАЉУЈЕ СЕ:
- Министарству за рад, запошљавање, борачка и
социјална питања, - Члановима удружења,
- Пријатељу и члану удружења Ненаду Стојиљковићу,
- Пријатељу удружења, стручном сараднику и
саветнику Андрији Поповићу, - Председнику удружења Сабор Ниш, Слађану Динчићу,
Посебну захвалност упућујемо члану и пријатељу удружења
професору српског језика и писцу Мирјани Живковић из Ниша. - Председник удружења: Дејан Петровић