Лук Блек – да ли је заиста црн и може ли се помирити анђеоско и демонско у нама?
Ова прича о Еуросогу заобилази сервисне информације, пошто их све већ знамо- и то да је наш представник у финалу, и да је финале у суботу, а да је све то у Ливерпулу итд., итд…
Ова прича покушава да сагледа два опречна становишта о Лук Блеку и о песми „Само ми се спава“. Док је за једне овај симпатични талентовани момак својом креативношћу заслужио да га дижу анђелима у небеса, за друге је он превише прозападно орјентисан, осећа се уплив демонске етикеције која је претња патријахалном моделу. Једни се диве његовом савременом изразу, задовољни што смо коначно свет, за друге је још један што се шминка, фарба и кокетира на терену антитрадиционалног. И у праву су, има ту свега, оног што је из Чачка кренуо да заврши високу школу и успе, и оног другог, који је понекад костимиран, тако да се не разазнаје пол и који показује малићем и кажипрстом рогове, знак таме.
А песма?
Једни кажу да хипнотички делује на већ зомбирану омладину, а за друге је савремени начин побуне против те исте успаваности. Шта ми заправо хоћемо? Као и увек, да оцрњујемо и глорификујемо у исто време, док не откријемо да ли од тога можемо имати некакву корист. Пошто су увек најгласније продане душе, оне ће и сада френетично да га славе ако буде имао одличан пласман, а арлаучу и оцрњују ако у финалу буде међу последњима. Јер код нас све има два лица, па окрећемо које треба, само ако смо се добро продали.
И како сада да помиримо то животно црно и бело, које он кроз своју одевну комбинацију већ осећа и прожима?
Прво треба схватити да је ово једно ново доба и да не можемо очекивати да све буде као у време Лоле Новаковић. Тачно је да је евровизијски наратив близак ЛГБТ+ (или како већ) популацији, тамо је нормално да су мушкарци нашминкани, и све остало што тај наратив доноси. Кад то знамо, можемо одлучити да ли учествујемо или не. Ако смо већ упали у воду, пливати се мора. Прошле године је Констракта, после силног чуђења народа каква је оно глупост од песме, била успешна, и све јој је опроштено.
Хајде онда да „опростимо“ нашем Лук Блеку, не чекајући да нас поткупљује пласманом. Да будемо поносни што имамо неког ко је мултиталентован, успешан, културан. У данима након масакра показао је и бес из очаја и емпатију и скромност како и приличи. Носи црни флор на кошуљи свих ових дана као и његов тим.
У прилог победи белог над црним напомињем да он заправо пева опомињујући да „разум спава док свет гори“. Ђаволи су увек ту на рамену, ми се скривамо жмурећи. Али зло расте док су нам очи затворене. Победићемо једино ако се пробудимо.
Дивна порука, целом свету тако потребна !
И све је ово осмислио и упаковао баш онако како евровизијска публика најбоље може да прихвати.
Лукаво, Лук!
Желимо му одличан пласман, а за нас је свакако већ победио јер у овим тешким данима представља Србију, воли је , поздравља, а целом свету шаље дубоку поруку, преко потребан позив на буђење.
Ипак тријумфује само бело.
Лук Блек, само храбро! Срећно!