О родољубљу, храбрости, рањавању 1999.г. – прича о два Дејана
Инспирацију за ову причу пробудила је срчаност и непоколебљивост председника Удружења грађана Бесмртни Гвоздени Пук Републике Србије, Дејана Петровића. Други се презива Богосављевић, такође припадник ПУ Ниш, командир вода у време ратних дејстава на Косову и Метохији. Фактографија каже да су дана 2.6.1999.г. на путу Целине - Велика Круша на Косову и Метохији својим возилом налетели на противтенковску мину која их је дигла у ваздух. Обојица су ратни војни инвалиди, а трећи колега, Горан Николић, који је био са њима у возилу, је том приликом страдао. Његово страдање завређује засебну причу и зато га се у овој само с тугом сећамо и са захвалношћу му се поклањамо. Ова прича, пролазећи поред чињеница, тражи речи да опише људе, борце, страдалнике, мимо документарног, идући путем...