КУЛТУРНО

Осми март је дан ЦВЕЋА: Ево шта симболизују МИМОЗЕ и зашто су каранфили тако посебни на ДАН ЖЕНА у Србији

Осми март је дан ЦВЕЋА: Ево шта симболизују МИМОЗЕ и зашто су каранфили тако посебни на ДАН ЖЕНА у Србији

ВЕСТИ, ЗАНИМЉИВОСТИ, КУЛТУРНО, САВРЕМЕНО
Међународни дан жена је међународни празник који се обележава 8. марта сваке године, а као што је већ познато, тог дана се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Први Дан жена се славио 28. фебруара 1909. године у Америци темељем декларације коју је донијела Социјалистичка партија Америке, а између осталих важних историјских догађаја, њиме се обележава и пожар у фабрици "Триангле Схиртњаист" када је погинуло преко 140 жена. Идеја да се обележава међународни дан жена се први пут појавила почетком 20. века у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Протести осмог марта су се догађали неколико година за редом, од којих је најпознатији био 1908. године када је 15.000 жена марширало...
Како су се нишке феминисткиње бориле за права жена

Како су се нишке феминисткиње бориле за права жена

ВЕСТИ, ИСТОРИЈА, КУЛТУРНО
Још у основној школи прва асоцијације на 8. март „Дан жена“ била је црно-бела фотографија Кларе Цеткин и Розе Луксембург из 1910. године и текст у коме смо читали како се ове храбре жене боре за право гласа, мир, за правду, слободу и достојанство жена. Временом овај датум постао је светски догађај који слави достигнућа на пољу женских политичких и друштвених права али истовремено и њихову борбу за родну равноправност. Данас у свету 28. земаља слави 8. март као званични празник поред ових има и оних држава где није званични празник али га свакако обележавају. Међутим такође постоји недоумица да ли је 8. март као „Међународни дан жена“ треба славити као дан женске борбе и солидарности или како су га многе жене прихватиле као дан мајки и дан примања и даривања поклона. Према извештају св...
Beti Đorđević-ovogodišnja dobitnica Nagrade Nišville jazz festivala za životno delo

Beti Đorđević-ovogodišnja dobitnica Nagrade Nišville jazz festivala za životno delo

КУЛТУРНО
izvor: Nišville jazz foto: Miki Veličković Beti Đorđević – pevačica raskošnog glasa i istančanog osećaja za džez interpretaciju – ovogodišnja je dobitnica Nagrade Nišville jazz festival za životno delo. Nagrada će joj biti uručena 10. avgusta, a publicifestivala predstaviće se na otvaranju Nišvilla, 11. avgusta kada će izvesti nekoliko numera uz pratnju Nišville big banda.Dosadašnju karijeru Beti Đorđević – dugu pet decenija – obeležilo je nekoliko velikih hitova iz zlatnog doba jugoslovenske zabavne muzike tokom sedamdesetih, kada je sarađivala sa vrhunskim kompozitorima iaranžerima, ali i nepristajanje na bilo kave kompromise, odnosno, kategorično odbijanje da se zarad održavanja popularnosti prikloni trendovima sumnjivog umetničkog kvaliteta. Umesto snimanja novih pesama, velikih kon...
Хуманитарни концерт Драгане Молес и младих колега за угрожене Нишлије

Хуманитарни концерт Драгане Молес и младих колега за угрожене Нишлије

ВЕСТИ, КУЛТУРНО
Хуманитарни концерт Драгане Молес и студената одсека клавира и соло певања нишког Факултета уметности одржава се у четвртак, 3. марта у Светосовском дому са почетком у 18 сати. Традиционално, улазнице су намирнице које ће бити упућене угроженим породицама у Нишу. Драгана Молес, оперска дива из Ниша која живи и ради у Риму, традиционално одржава концерте за које се улазнице не продају. Улазак се „плаћа“ животним намириницама које се неопходне нишким породицама у тешком социјалном положају. „Ови концерти су увек добро посећени, јер су Нишлије хумани људи“, каже Молес и додаје да не зна да ли је ово петнаести или двадесети концерт који се организује са циљем да се помогне најугроженијима. Ове године ће на бини Светосавског дома уз њу бити студенти клавира и соло певања са Факулет...
Каравансарај поред моста

Каравансарај поред моста

ВЕСТИ, ЗАНИМЉИВОСТИ, ИСТОРИЈА, КУЛТУРНО
Каравансараји су често били идентификовани са хановима и имали су у суштини исту намену, да пруже услуге путницима и трговачким караванима на дугим путовањима. О овим грађевинама највише сазанајемо из путописа XVI И XVII века у којима су описани разни типови ханских зграда. Најпростија од њих била је налик обичној стаји. Приземна зграда правоугаоне основе са са зидовима високим 2-2.5 м. изграђена од дрвета, камена, или ћерпича са кровом на четири воде, прекривеног шимлом. Врата су обично била на дужој страни смештена на средини, толико велика да је кроз њих комотно могао проћи коњ са комплетном опремом. На зидовима је било више отвора који су представљали прозоре, а на крову једна или више баџа. У унутрашњости није било плафона а просторија је била загревана помоћу једног или више огњишта...
Равнотежа је ретка роба – сиромаштво и богатство кроз уметност и епохе

Равнотежа је ретка роба – сиромаштво и богатство кроз уметност и епохе

КУЛТУРНО
У бечком Музеју Катедрале Светог Стефана је отворена изложба „Сиромаштво и богатство“. Комбинујући дела историјске и модерне, религиозне и световне уметности, поставка покушава да утврди социјални карактер актуелне епохе. Богатство и сиромаштво; Abundantia i Paupertas. Ко ће бити с једне, ко с друге стране? Неки увек имају превише, неки премало. У подели на сиромашне и богате увек игра извесна произвољност: У католичанству је сиромаштво награда, у православљу резигнација, у протестантизму казна. Морал сваке епохе се препознаје у расподели. Припремила Весна Кнежевић „Било нам је битно да сиромаштво и богатство покажемо као међусобно повезане аспекте - колико зависе једно од другог, колико су релативни. Јасно ми је да једна изложба неће променити свет, али може да усмери погле...