петак, 19 априла

Каравансарај поред моста

Каравансараји су често били идентификовани са хановима и имали су у суштини исту намену, да пруже услуге путницима и трговачким караванима на дугим путовањима. О овим грађевинама највише сазанајемо из путописа XVI И XVII века у којима су описани разни типови ханских зграда.
Најпростија од њих била је налик обичној стаји. Приземна зграда правоугаоне основе са са зидовима високим 2-2.5 м. изграђена од дрвета, камена, или ћерпича са кровом на четири воде, прекривеног шимлом. Врата су обично била на дужој страни смештена на средини, толико велика да је кроз њих комотно могао проћи коњ са комплетном опремом. На зидовима је било више отвора који су представљали прозоре, а на крову једна или више баџа. У унутрашњости није било плафона а просторија је била загревана помоћу једног или више огњишта. Око њих су биле поређане клупе на којима су путници седели или спавали. У оваквим хановима путници су били смештени заједно са коњима. У XIX и XX веку још увек је постојала оваква врста ханова о чему сведочи у дневничким записима и Руђер Бошковић 1762 године.

 

Ханови се могу поделити на неколико врста:
1.Ханови уз путеве-служили су путницима за краћи одмор или конак. Путници се у њима нису задржавали више од једне ноћи, осим у случајевима зимских месеци када је то могло да потраје И неколико дана све док пут не би постао проходан или време дозволило даље путовање.
2.Трговачки ханови-налазили су се у већим трговачким центрима. У њима су се трговци задржавали и по неколико дана, недеља или месеци све док не би завршили своје послове.
3.Сезонски ханови- биле су то установе, обично смештене уз путеве у којима је путник намерник могао потпуно бесплатно да добије конак за храну и себе. У њих можемо сврстати завије и текије.

Каравансарај у Нишу који се налазио поред моста на левој обали Нишаве, на месту где се налазио градски паркинг насупрот градске куће, највише је помињан у изворима путописаца. Најбоље га је описао путописац Ханс Дерншвам 1553 године:

Грађевина је четворострана са приземљем и спратом, с капијом на чеоној страни и с пространим двориштем у средини зграде. На двема наспрамним странама налазило се „по шест засведених ћелија“ а у свакој по једно огњиште и по један мали прозор. Свака ћелија је дугачка и широка по два хвата (3.78 м.) а висока колико човек може руком досегнути. Остали делови нису засведени. Над приземним делом стајао је спрат са сличним распоредом. Сви делови каравансараја могли су се једним ходником обилазити. Приземни део зграде био је изграђен од камена сакупљеног са старих грађевина па и од оних из времена антике. У каравансарај се улазило великом капијом испод које се могло седети као испд црквеног трема.

Овај се каравансарај помиње све до XVIII века.

Аутор: Владан Ж.Стојиљковић

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.