понедељак, 17 фебруара

Због украјинске кризе цене грађевинског материјала енормно скочиле

Док је грађевинска индустрија у Србији одлучна да затражи помоћ од надлежних због енормног поскупљења материјала због чега, како тврде, не могу нормално да послују, стручна јавност опречно гледа на то да ли би држава то требало да учини.

Zbog ukrajinske krize cene građevinskog materijala enormno skočile 1

Грађевинари тврде да роба која им је потребна за рад поскупљује скоро на седмичном нивоу. Тако је, примера ради, блок за зидање прошле године коштао 19 а сада је 33 динара. Гвожђе је коштало 550 а тренутна цена је 1.100 евра за тону. Поред скупог материјала домаћа грађевинска индустрија се сусреће и са проблемом да не може да га набави у довољним количинама и на време јер је због глобалне потражње грађевинског материјала повећан извоз у иностранство.

Као разлоге за поскупљење грађевинског материјала стручна јавност наводи раст цена енергената, недостатак делова за опрему, недовољно доступне робе и тако даље. Све то узрокује да се грађевинари, како тврде, налазе у веома незавидној ситуацији због чега очекују помоћ државе.

Координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић каже за Данас да на велико повећање цене грађевинског материјала у првом реду утиче раст цена енергената.

– Поскупљење горива је аутоматски подигло цене транспорта. А то је важан сегмент у пословању грађевинске индустрије ако се зна да се највећи део материјала потребног за ту делатност превози камионима. Те цене стално скачу и стварају велике проблеме у функционисању грађевинарима. Додатни проблем је да се доста робе која се користи у грађевинарству производи у Украјини и Русији а у датом тренутку снабдевање њима из тих земаља је прилично поремећено због рата у Украјини – објашњава наш саговорник.

Он додаје да се доста материјала извози у иностранство и да домаће грађевинске фирме тешко долазе до њега, а и када га купе дуго чекају да стигне на градилишта.

– Евидентно је да је због кризе грађевинска индустрија у тешком положају и да би надлежни требало да јој помогну како би наставила да се бави својом делатношћу. Најједноставнији и најефикаснији начин да се спроведе тај процес би био укидање разних парафискалних намета. Када би их ослободила те обавезе држава би им помогла да дођу до средстава да купе грађевински материјал и тако одрже своје пословање. Када је реч о наметима према држави заиста има простора да се даџбине смање. На крају и у интересу државе је да грађевинска индустрија ради јер је то једина гаранција да ће измиривати своје обавезе према буџету – наводи Рајић.

С друге стране Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, не дели мишљење да је држава дужна да помогне баш грађевинској индустрији јер су у сличним проблемима и многи други пословни сектори.

– Треба констатовати да је грађевинској индустрији у протеклом периоду, нарочито када је реч о станоградњи, ишло одлично. Они који су у том бизнису су зарадили велики новац. То треба узети у обзир када сагледавамо актуелну ситуацију. Сада се ствар променила и грађевинска индустрија је због ратних збивања, односно због повећања цена горива и недостатка делова, запала у лошу ситуацију. Трошкови су повећани. Међутим то није ситуација са којом се суочава само грађевинска индустрија. Многи други сектори су такође у великим проблемима па не траже помоћ од државе као што то чине грађевинци. Дакле поставља се питање коме би држава требало да помогне ако кандидата за помоћ има више. Наиме, какав критеријум заузети коме је подршка надлежних приоритетнија. На крају, треба узети у обзир да би држава неком дала прво од неког треба да узме. А коме би то требало да узме да би дала грађевинској индустрији? Другим речима не видим разлог зашто би грађевинарима помоћ била потребнија него другима. Наравно, тај сектор има апсолутно право да тражи помоћ како би одржао своје поштовање али нема рационалног разлога зашто би надлежни помогли баш њима – закључује Савић.

 

Извор Данас.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.