Имена Колета Рашића, учитеља Тасе, Станка Власотинчанина, породице Апел и многих других значајних нишких личности урезана су на споменицима на Старом Гробљу које и након дугогодишње иницијативе да постане меморијални комплекс ни данас званично нема тај статус.
Грађани, али и опозоција готово сваке године апелују на градску власт да адекватније одржава најпознатије нишко гробље које често обраста у коров и растиње, а стабла падају и оштећују надгробне плоче и гробнице. Радници ЈКП „Медиана“ почели су да косе и крче коров, а Град треба да одговори када ће системски уредити ово сведочанство историје Ниша.
На нишком Старом гробљу које годинама прате занимаривање и обећања различитих градских власти да ће постати меморијални комплекс, има око 3.ооо гробова и ту почива око 20.000 Нишлија. Међу њима су војници, лекари, индустријалци, занатлије, железничари и обични људи који су заједно са својим породицама сахрањивани на том месту. И поред великог значаја који само гробље, али и најистакнутнутије Нишлије имају за грађане, преко 17 хектара тог комплекса редовно обраста у коров и растиње.
По речима истраживача и писца из Ниша Мирослава Величковића, и поред тога што је из буџета Града опредељено око 1.500.000 евра за одржавање зелених јавних површина, што укључује и Старо гробље, оно се овог лета по први пут коси. Половину гробља могуће је обићи док је други део готово непрегледан због високог растиња.
На источној страни у делу који је свеже покошен, а када говоримо о значајним индустријалцима који су градили у Нишу после ослобођења града, могуће је видети споменик породице Апел која је сазидала прву нишку пивару. Међу индустријалцима је Мита Ристић власник прве српске фабрике текстила, где је касније настао “Нитекс” – данашњи „Бенетон“ и Василије Милојковић оснивач фарике гума „Балкан“, данашњи „Вулкан“.
То су људи који су обележили Ниш пре више од једног века. Тада је направљен урбанистички план, сазидане су цркве, чесме, школе и фабрике које се и дан данас налазе на истим локацијама. Дакле, живимо по неким мерилима, критеријумима и у неком урбанистичком животном смислу на темељима које су они поставили, а како се ми опходимо према њима – каже Величковић.
Поред индустријалаца, у западном и запуштенијем делу гробља где стабла падају преко надгробних плоча, заједно са породицом почива и Никола Мандић који је отворио једну од најпознатијих нишких кафана – Американац.
У неадекватном амбијенту и већином године бораве и споменици чланова и оснивача Нишког комитета међу којима су чувени Никола Коле Рашић, прота Петар Икономовић, Тодор Станковић, Тодор Миловановић, као и породице Узуновић и Ђулизибарић које су учествовале у ослобађању града од Турака.
За Гвоздени пук какав знамо, истраживач Величковић издваја четири најзаслужнија имена. Милан Најдановић, Јордан Миловановић, Владимир Макојевић и Михајло Васковић били су официри Другог пешадијског пука „Књаз Михајло“, који су дали своје животе током рата са Бугарима 1913. године током Брегалничке битке.
Најимпресивнији споменици на гробљу су споменици трговаца који су велелепношћу споменика желили да покажу моћ и богатство, док је најмонументалнији посвећен Станку Власотинчанину који се у 19. веку борио против Турака.
Од просветара наистакнутија личност је Антанасије Петровић, Нишлијама познатији као учитељ Таса, као и његов ученик, касније и зет – учитељ Миле. Ту су и споменици бројних војних лекара, песника и интлектуалаца, чија имена чувају од заборава само надгробне плоче које се наџиру кроз растиње.
Старо гробље углавном посећују само истраживачи, али то не важи и за споменик песника Проке Јовкића – Нестора Жучног који је најтраженији и најпосећенији споменик на Старом гробљу за који се интересују многи грађани, ученици и песници – напомиње Величковић.
Како се на гробљу људи не сахрањују још од 1971. године, оно је деценијама без свог чувара, а да ли ће то бити омогућено, како несавесени грађани не би уништавали споменике и гробнице, није познато, јер из Града нису одговорили на питања Јужних вести. Нису одговорили ни када ће идеја о меморијалном комплексу заживети, па није познато каква је судбина Старог нишког гробља.
Иначе, као значајно културно добро, комплекс Старог гробља је 1987. године стављен под заштиту државе.
Из опозиције апелују на власт да се побрине за Старо гробље
Након најаве алеје заслужних грађана Бранислав Јовановић, одборник коалиције „Ниш, мој град“, напоменуо је да је Старо гробље практично у корову иако је градска власт пре пар година најавила да ће постати меморијални парк.
Као што видимо ништа од тих прича, јер Ниш је град празних обећања које добијамо више од десет година“ – каже одборник Јовановић.
Он истиче да однос према покојнима представља одраз наше културе и одговорности, а да се сада на том месту окупљају људи склони пороцима, као и да чопори паса нападају пролазнике.
Новац се троши узалуд и ненаменски. Сигурни смо да у буџету има новца, али одлази на погрешну страну. Најавили су и да ће у приградским и сеоским деловима града уредити гробља, али како да им верујемо кад ово у центру личи на филм страве и ужаса – поручује Јовановић.
Одборник са Палилуле Александар Живадиновић, каже да је више пута подносио одборничку иницијативу кроз коју је тражио да се оправдају средства које је Град 2021. године определио за ЈКП „Медиана“.
Где је 5 милиона динара за уређење Старог гробља и 4 милиона динара за спомен парк Бубањ? Тражио сам као одборник да се поднесе извештај како су и на који начин утрошена та средства, али, нажалост, то се све своди на маркетинг и обичне приче – наводе у саопштењу.
Бранислав Јовановић закључио је и да је од обећања нишких челника остао само коров.
Извор јужневести.рс