Иако постоје политички притисци на Србију да се ослободи зависности од руског гаса,за сада је таква могућност само илузија, а реалност може да постане тек за 10 до 15 година и то не само због цене већ и зато што за алтернативно допремање плавог енергента из других праваца, не постоје технички услови.
То се посебно односи на амерички течни гас, који би нашу државу, без трошкова градње инфраструктуре, коштао три пута више него руски.
Управо та ситуација донекле може да буде штит од полиичких притисака Америке и Европске уније, који су последњих месеци појачани због рата у Украјини, да се ослободимо зависности од руског гаса. Да је то готово немогућа мисија показују и подаци по којима више од 95 одсто овог енергента у Србију долази из Москве, док осталих неколико процената су из сопствених извора.
За стручњаке је зато сва „бука“ око ослобађања Србије енергетске зависности од руског гаса пре свега политичко, а не економско питање. Ово тим пре што у догледно време, и поред преузетих првих корака ка диверзификацији извора снабдевања гасом, што би требало да омогући конкуренцију на тржишту и енергетску независност, се на то не може рачунати. Поред тога, Србија нема ни инфраструктуру ни технологију за евентуално допремање, прераду и складиштење течног гаса а процењује се да би је то коштало нешто мање од милијарду долара.
Због тога, како наводи Милош Здравковић, стручњак за енергетску ефикасност, Србија не може да потражи у блиској будућности, алтернативу руском гасу.
– У наредних 10 до 15 година за Србију неће бити алтернативе руском гасу јер га нема довољно из других извора тако да је немогуће да га наши потрошачи замене неким другим. Ситуација није ништа боља ни око америчког течног гаса, јер у Европи постоји свега неколико терминала за његов прихват и сви су прилично далеко од нас, осим оног у Александропулосу, који још није завршен, и на Крку, који је прошле године отворен а чији су капацитети ограничени. Зато је та прича о америчком течном гасу на дугачком штапу а осим тога он би нас коштао бар 2,7 пута више јер се заснива на технологији фракинга која је много скупља и која утиче на цену- наводи Здравковић.
Он додаје да не можемо да очекујемо ни да ће неки гас потећи гасоводом Ниш–Димитровград, након реализације интерконектора између Србије и Бугарске.
-Тај пројекат форсирају Брисел и Вашингтон због својих геополитичких интереса. Осим што је тај гасовод скромног капацитета, 1,8 милијарди кубика, нема изграђене инфраструктуре са којом би требало да се повеже на трасу кроз Бугарску и Грчку да би уопште могао да стигне до нас. Градимо цевовод дужине 109 километара, који кошта 85 милиона евра, а гаса нема јер од бугарске границе ка Софији не постоји гасовод, као ни интерконектор између Бугарске и Грчке. То није почело да се гради, као ни гасни плутајући терминал у грчкој луци Александрополис-објашњава Здравковић.
И Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана каже за “Блиц” да су шансе да се Србија ослободи зависности од руског гаса-никакве.
-Гас, који стиже танкерима из Америке, Катара или неког другог продавца, значајно је скупљи него гас који стиже гасоводима. Једноставно, то је скупља технологија. Прво гас мора да се пребаци у течно стање, па да се транспортује, путовање траје, а када стигне до неке луке у Европи, мора да се поново врати у гасно стање. За то је потребна инфраструктура а њу немају ни много веће државе у Европи, а не Србија. Нереално је и обећање Америке да ће Европи до краја године испоручити 15 милијарди кубних метара гаса, а 50 милијарди до 2030. За то у овом тренутку нема могућуност физичке производње да би Америка извезла на европско тржиште тих 15 милијарди кубика, наводи Путниковић.
Коју алтернативу за руски гас Србија има у перспективи?
ГАСНИ ИНТЕРКОНЕКТОР СРБИЈА – БУГАРСКА
Кпацитет: 1,8 милијарди кубика годишње
Вредност пројекта: 85,5 милиона евра
Пројекат у Бугарској није ни почео
ИСТОЧНОМЕДИТЕРАНСКИ ГАСОВОД
Дужина: око 1.200 километара
Извор гаса: Израел
Пројекат је у фази израде студија, док би изградња могла почети за неколико година.
ПОСТОЈЕЋИ ГАСОВОД СРБИЈА – МАЂАРСКА
Капацитет: 5 милијарди кубних метара годишње
Не користи се: 2-2,5 милијарди кубних метара
Алтернативни извори допремања гаса из Норвешке, САД, Холандија
Каква је ситуација са нафтом?
Што се тиче пак зависности од нафте, ту је ситуација нешто другачија јер само једну трећину Србија увози из ове земље. Међутим, ЕУ је нашла другу врсту повезаности са Москвом која може да има значајне последице.
Наиме, Брисел је половином марта забранио трговање са руском компанијом “Гаспромњефт” и са њиховим фирмама у којима имају више од 50 посто власништва. Због такве мере НИС је потпао под ове санкције па би од 15. маја овој компанији било онемогућено да увози сирову нафту преко хрватског нафтовода “Јанаф”.
Незванични наводи указују да се од те мере ипак одустало али државно руководство Србије размартра могућност да се нађе начин да уколико ступи на снагу, нађе начин да се предупреди и обезбди сигурно снабдевање домаћег тржишта нафтом. Према писању “Новости” зато се убрзано преговара са једном швајцарском компанијом око изградне складишта чија је вредност 400 милиона евра. У игри су и откуп власништва у НИС у од неких страних компанија али и саме државе.
Иначе, према подацима Агенције за енергетику, Србија већину сирове нафте увози, док из домаће производње подмирује четвртину потреба, односно26,1 одсто. Од укупних количина нафте коју Србија увози, две трећине долази из Ирака, а једна једна трећина из Русије и Казахстана.Највећи део те нафте до Србије се допрема нафтоводом ЈАНАФ.
Извор Блиц.рс