четвртак, 18 априла

УКЛЕТА ЛЕПОТИЦА: МЕЊАЛА ЈЕ ЗАКОНЕ, РУШИЛА КРАЉЕВЕ, А НА КРАЈУ УМРЛА У ДРОЊЦИМА, ЗАБОРАВЉЕНА И САМА

Биограф британске краљевске породице Хјуго Викерс, објавио је пре неколико година књигу “Иза затворених врата: Трагична, неиспричана прича Волис Симпсон” о животу, али понајвише о последњим данима Американке због које се британски краљ Едвард VIII одрекао круне.

У књизи Викерс пише о усамљеној жени која је постала жртва окрутне адвокатице. Волис се, тврди аутор, страшно бојала Сузан Блум, своје адвокатице која је након смрти њеног супруга преузела контролу над целокупном имовином и, последњих година војвоткиног живота је психички и физички злостављала.

  • Одбачена од краљевске породице, и без своје породице и пријатеља који би је могли заштитити, Волис Симпсон била је беспомоћна, злостављана, заточена, често омамљена седативима и безнадежно усамљена. Здравље је није служило, а памћење јој се погоршавало, што је њена адвокатица Сузан Блум вешто користила – записао је Хјуго Викерс.

Умела је да ужива у животу
Волис није била класична лепотица, али је освајала интелигенцијом и духовитошћу, а још више елеганцијом и стилом.

– Нисам баш нешто за гледање, па се морам обући боље од свих – говорила је Волис, чија је девиза била да жена не може бити пребогата ни премршава.

Живела је на шампањцу, вотки и ситним залогајима, а креације Диора, Живаншија и Коко Шанел употпуњавала је накитом најбољих јувелира. Сви аксесоари били су израђени посебно за њу.

Војвода и војвоткиња од Винџора (што је титула коју је Едвард добио након абдикације) у вилу двадесетак минута удаљену од центра Париза доселили су се 1953. Кућа налик на минијатурну палату била је средиште богатог друштвеног живота.

Британска краљевска породица их је одбацила, али за моћне и славне Едвард и Волис били су неодољиви. Иако су пре, за време, па и након Другог светског рата били симпатизери нацизма, то им није сметало да на имању угосте Марлен Дитрих, Марију Калас, Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона, јапанског цара и царицу… Чак је и амерички председник Никсон организовао вечеру за њих у Белој кући.

Деценијама су уживали у “златном животу”, а о забавама које су приређивали причало се и ван граница Француске.

Није знала да живи без војводе
Но, крајем 1971. 77-годишњем Едварду дијагностфикован је рак грла. Умро је у року од пола године, у мају 1972. И две године млађа Волис била је болесна. Њено психичко стање било је катастрофално, а кажу да једноставно није знала да живи без војводе.

Сузан Блум видела је у томе прилику… Адвокатица је Винџорове упознала док је њен супруг био њихов адвокат за послове у Француској. Када је постала удовица, преузела је посао.

Након војводине смрти почела је да растерује људе око Волис, углавном уверавајући болесну и смушену војвоткињу да је они поткрадају. Решила се Волисиних блиских пријатеља који су уз њу били годинама, па је старица ускоро постала потпуно зависна од Сузан.

Блум, коју Викерс описује као “сотонску фигуру”, почела је да објављује љубавна писма Волис и Едварда као и да продаје драгуље из војвоткињине славне колекције недоуго пошто је одређена да управља имовином.

Посљедњих десет година богата удовица била је у дроњци
На Божић је Волис пала из кревета и сломила кук. Иако је била у страшним боловима, у болницу су је одвели тек након недељу дана. Док је била тамо, Блум ју је наговорила да отпусти британског адвоката Сер Годфрија Морлеја па је тако постала њена једина правна заступница.

Одмах је направила споразум према ком војвоткиња имовину оставља француским музејима, а заузврат јој француска влада неће наплаћивати порез на кућу. Блум је због тога добила орден Легије части.

Потпуну контролу над Волис стекла је неколико година после, када је отпустила њене две верне секретарице. Свет се деценијама дивио њеном гламурозном стилу, али последњих десет година Волис Симпсон је, тврди биограф, била у дроњцима. Фризер није смео да је посећује, а скупу козметику заменила је јефтина.

Једна од ретких особа које је смеле да види војвоткињу, њена ноћна медицинска сестра од 1976. до 1986. Елвира Гозин, испричала је да је Волис умрла у беди. Два пута је долазила у Лондон да о томе обавести краљевску породицу, али они нису реаговали.

Крајем 1975. Волис је пукао чир на желуцу, што је довело до тешких унутрашњих крварења, од чега се никад није опоравила. По повратку из болнице Блум је наредила особљу да војвоткињу држе на горњем спрату. Тамо није пуштала готово никога, говорила је да војвоткињу гости узнемирују, а и кад би пустила неког, остајала би у соби са њима.

Волис није имала деце и била је страшно везана за два мопса, али Блум ни њих није пуштала у собу говорећи да су пуни клица. Угледни естетски хирург Робин Беаре успео је да дође до Волис, али она је била тако дрогирана седативима да уопште није могла да говори.

– Једини знак да ме препознала била је суза на њеном образу – испричао је узрујани доктор касније.

Задње године живота провела је као биљка
Људи који су познавали Волис слажу се да би било боље да је отишла одмах након војводе. Последње године провела је као биљка, непокретна и нема. Док је још могла да говори, сећају се медицинске сестре, због болова је молила Бога да је узме. Руке су јој се од реуматског артритиса тако деформисале да су јој морали пререзати бурму.

Блум је, тврди Хуго Викерс, искористила то што се војвоткиња не може ни да се потпише. У октобру 1977. у собу јој је послала француског службеника с уговором којим Волис даје Сузан Блум све ингеренције у правним пословима. Питање је колико је војвоткиња била свесна шта потписује.

Сузан Блум именовала се “заштитницом пламена Винџора”. Постала је релативно позната јер је радила на томе како би уверила јавност да Волис није тражила Едварду брак, нити да је хтела да буде краљица. У јавности се понашала се као њена заштитница.

Измучена болешћу и старошћу, Волис Симпсон је умрла 24. априла 1986. у 90. години живота. Сузан Блум разгневила је Француску ставивши се на чело ожалошћених, а након што је особље почело да говори о наводним условима у којима је држала старицу, постала је једна од најконтроверзнијих личности у држави.

Недуго после војвоткињине смрти Блум је на аукцију изложила најпознатије примерке Волисиног накита, попут Картиеове наруквице у облику пантера, продате за 5 милиона евра и броша у облику фламинга продатог за скоро 2 милиона евра. Међу овим предметима био је и Волисин дар Едварду из 1935. – златна кутија за цигаре с угравираном картом света на којој су важни градови били обележени драгуљима.

Преминула је осам година после Волис.

Извор Историјскизабавник.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.