Истраживање Церјанске пећине недалеко од Ниша, чију старост геолози процењују на више од два милиона година, недавно је настављено на њеном четвртом километру, у делу који је назван Дворана блокова.
Спелеоводич и чувар Церјанске пећине Небојша Петровић је за агенцију Бета изјавио да је шесточлана екипа геолога, спелеолога и њихових асистената имала задатак да провери постојање нових пећинских канала и да их мапира.
Ми смо сада снимил и позиционирали правце тих канала. Медјутим, били смо временски ограничени, а бројчано слаби да би наставили да истражујемо. У том делу се кроз блокове пролази у вис и ми смо се подигли у односу на дно пећине за неких 30-так метара. Видело се да и даље има простора за пробијање ка нечем новом“, изјавио је Петровић.
Он је подсетио да је дужина Церјанске пећине 7.130 метара, а посетиоцима је омогућено да виде укупно 2.200 метара пећинских канала и дворана.
Петровић је подсетио да је Церјанка или Провалија, како је мештани тог краја зову, једна од ретких неуредјених пећина на југу Србије коју градјани могу да обидју, под условом да су довољно физички спремни за један такав подухват.
„Све ове друге уредјене пећине, то је нешто што је лепо видети, али то вам је као кад шетате нашим кејом или променадом у Врњачкој Бањи. То је нешто где се само продје, прошета и види се. У Церјанској пећини треба дати све од себе, пружити свој максимум и видети лепоте које се наградјују“, истакао је Петровић.
Церјанска пећина важи за једну од најлепших пећина на Балкану, а поред сталактита, сталагмита, таласастих драперија, кристалних цветова и пећинских корала, има и хеликтите.
Они пркосе законима природе и земљиној тежи, пошто се пружају у свим правцима, па неки од њих изгледају као кактуси.
Пећина је под заштитом државе од 1955, а Завод за заштиту природе је 1998. прогласио природним добром прве категорије.
За посетиоце је отворена 2000. године, а може се обићи само уз специјалну опрему и у пратњи спелеоводича Дирекције за изградњу града Ниша, којој је поверено управљање пећином.