четвртак, 18 априла

СКЛАДИШТАРИ ПОКРАЛИ ДРЖАВУ: Нова хапшења у Србији због крађе пшенице из робних резерви, која је била смештена код приватника

КРАЂА државних робних резерви не престаје. Само су у петак три приватна складиштара, која лагерују робу Дирекције робних резерви ухапшена због сумње да су крали и препродавали пшеницу и брашно. Тако су државу оштетили за више од 300 милиона динара. Пре тога, у прошлонедељној акцији полиције иза решетака су завршиле три особе, које су на сличан начин нанеле штету од 816 милиона динара.

До ових крађа долази у време када се наша држава бори да обезбеди довољно залиха хране због глобалне кризе, као и да држи под контролом цене основних животних намирница. Из Министарства трговине поручују да нема бојазни да би ова злоупотреба могла да изазове било какав поремећај на домаћем тржишту.

Државни секретар у том министарству Урош Кандић каже да је последњих дана ухапшено укупно седам приватника који лагерују робу, и да су код двојице складишта била потпуно празна, а код петорице делимично. Коначна штета, како наводи, биће утврђена када се заврше истражне радње.

 

– Складиштари у сваком тренутку морају да имају количине робе коју су се обавезали да ће чувати – објашњава Кандић. – Њима је дозвољено да занове пшеницу и кукуруз, али тек када узму нову могу да продају стару. Међутим, они су то урадили у марту и оставили празна складишта до нове жетве, до јула. И то у тренутку када је свако зрно пшенице злата вредно и када држава настоји да обезбеди најјефтинији хлеб.

Штета је, како наводи, што су „алави“ појединци бацили љагу на образ поштених складиштара, који професионално раде свој посао, а то је велика већина. Према његовим речима, нема бојазни да би због ове крађе могло да дође до било каквог поремећаја у снабдевању тржишта или до несташица.

– Прелазне резерве, а то значи укупне количине пшенице у Србији, које укључују и оне у власништву приватних компанија, износе милион тона пшеница и исто толико има и кукуруза – наводи Кандић. – То покрива годишњу потрошњу, таман да не ради ништа. Ове године се очекује добар род обе ове житарице, тако да нема бојазни да ће било шта недостајати.

У Републичкој дирекцији за робне резерве кажу да је већина уговора које они закључују, нарочито од почетка украјинске кризе, строго поверљива, тако да по Закону о тајности података нису у могућности да говоре о количинама које постоје.

– Тренутно је контрола у току, а претходна је рађена у присуству МУП пре месец дана – говори Зорица Анђелковић, директор Републичке дирекције за робне резерве. – Редовна контрола залиха пшенице и кукуруза рађена је у новембру и децембру. Нажалост, колико год контролисали, не можемо увек да утичемо на неке фирме које су спремне да отуђе робу коју чувају. Сви радимо на томе да тога буде што мање како бисмо сачували државну робу. Требало би применити и строже санкције према њима.

Како каже Анђелковић, већина њих код којих је сада регистрован мањак, надокнађују робу. Ипак, биће и оних који то неће моћи да ураде. Због тога ће се инсистирати на строжим казнама.

– Тек када буде завршена контрола, имаћемо тачне количине, које ће бити регистроване као мањак и те податке ћемо објавити – закључила је Анђелковићева. – Редовно контролишемо стање залиха робе преко контролних кућа, које су акредитоване. Изабране куће искључиво контролишу количину робе у силосима и магацинима, а не на папиру. Уз акредитоване куће контролу раде и представници Министарства унутрашњих послова. Ни у једном државном складишту није констатован мањак.

Агроекономиста Милан Простран оцењује да крађа робних резерви представља атак на државу и да треба да буде најоштрије кажњена. Он је истакао да не памти овако високе цене житарица на светским берзама, и додао да Србија има довољно хране и да у том погледу нема места за забринутост.

Председник Србије Александар Вучић недавно је говорио о откривеним крађама у приватним складиштима и најавио да ће се проверавати и државна. Он је истакао да ће све бити надокнађено и да ће ићи у затвор сви који су на бруталан начин крали, мислећи да их нико неће проверавати.

– А, знате како раде, поставе дупло дно за нашу робу, за жито – објаснио је тада Вучић. – Дупле решетке поставе да ви мислите доле је, а нема је. Нису мислили да ће ико да проверава има ли жита или не.

ЗЛОУПОТРЕБЕ СЕ ДЕШАВАЛЕ И РАНИЈЕ
ОВО није први случај злоупотребе са пшеницом и кукурузом из робних резерви, а дупло дно је одавно уобичајена пракса. Крајем 2013. године кренула је акција хапшења због малверзација са житом, након провера полиције и Тужилаштва за организовани криминал, које су трајале пола године.

Тада је установљено да недостаје велика количина производа и да је нанета велика штета држави. Хапшења су се наставила и наредне године. Од 77 овлашећних складиштара, код 18 је утврђен мањак од 50.000 тона пшенице и 30.000 тона кукуруза. Како је тада саопштено, поједини су тада узимали од државе и до 10.000 евра месечно за закуп складишта иако су робу која им је била поверена на чување – продавали.

ЗАВРШИЛИ ИЗА РЕШЕТАКА
МИНИСТАРСТВО унутрашњих послова у петак је саопштило да су ухапшене три особе због постојања основа сумње да су злоупотребиле поверење у обављању привредне делатности и на тај начин оштетиле Републичку дирекцију за робне резерве за око 304.465.000 динара.

– Слободе су лишени А. Б. (54) из једне самосталне занатске радње из околине Шапца, С. Ђ. (50) из привредног друштва „Млин Ђорђић“ из околине Богатића и Ж. Ш. (60) из „Млина Шкрбић“ из околине Сремске Митровице – наводи МУП.

Прошле седмице ухапшени су одговорни у фирмама „Млин Филиповић Ката“, „Житопромет Рума“ и „Аки комерц Блаце“ због сумње да су крали и препродавали пшеницу и кукуруз.

КОЛИЧИНА ЗАЛИХА ПОВЕРЉИВ ПОДАТАК
ПРЕМА закону, робне резерве интервенишу у случају ванредних ситуација, као што су елементарне и друге непогоде, које могу да изазову прекиде у снабдевању, затим код наступања озбиљних поремећаја на тржишту или ратног стања, објаснио је Кандић.

Државни секретар истиче да информације о висини залиха за сваку врсту робе представљају поверљиве податке у циљу заштите економских интереса државе. Приватних складиштара има око 70. Они су закључили уговор за лагеровање робе са Дирекцијом и за то добијају месечну надокнаду. Држава има највећи комплекс силоса у Новом Пазару и још пет магацина.

 

 

Извор Новости.рс

 

 

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.