НАЈВРЕДНИЈИ племенити метал на планети тренутно је – осмијум. Грам кошта 1.700 евра, 30 пута више него иста мера злата. У Србију је стигао пре две године, тренутно га поседују само три особе и ниједна га не носи као накит. Своју уштеђевину уложили су у овај ретки метал.
Осим инвестирања у злато и сребро, последњих неколико година у свету велико је интересовање за улагање у осмијум, који настаје из платине, а затим специфичном прерадом постаје налик дијаманту. Код нас је тренутно у оснивању Институт за осмијум, који ће се бавити његовим пласирањем на српско тржиште.
Према речима Љубе Јакића, који је пионир у трговини овим драгоценостима, због несташице инвестиционог злата, кризе на тржишту и све тежег снабдевања, појавила се нова опција са истом функцијом.
– То је нови племенити метал из исте осме групе периодног система, о њему се мало зна, на светском тржишту је непуних осам година, а продаја је у Европи скочила 500 одсто – каже Јакић. – Залихе на планети су изузетно мале, 2.500 пута мање од злата. Иначе, сирови осмијум настаје у процесу прераде платине, који је у облику праха. Процес кристализације се ради у лабораторији, месецима, на температури од 3.600 степени.
Тренутно се сирови осмијум прерађује у јединој лабораторији на свету, у Швајцарској, а аутор концепта осмијума као инвестиционог средства је компанија из Немачке. Само се у Институту у Немачкој формира јединствена цена, праве се комади производа у облику дискова, квадрата, правоугаоника, или накита који откупљују представници 30 института широм света. Сваки комад има своју уникатну тежину и димензију и сви су регистровани у Немачкој.
Диск од осмијума од 17,5 грама, сада вреди више од 30.000, а прошле године цена је била 26.000 евра. Облик крста је због компликованије производње скупљи, па 0,609 грама кошта око 3.300 евра. Октагон од 1,2 грама кошта око 3.000 евра.
– Овај посао у Србији је у зачетку, али је свакако ствар будућности – каже Јакић. – За девет година, злато је порасло за 96 одсто, односно цена је скакала у просеку 12 процената годишње. У истом периоду осмијум је поскупео три пута више – дакле вредност му је већа готово 300 одсто. Осим тога, злата нема довољно, све га је мање на свету. По месец дана се чекају испоруке злата из Аустрије, где су чувене ливнице. На свету има укупно око 60 сертификованих ливница инвестиционог злата, двоструко више него пре две деценије. Све то сведочи о експанзији овог метала као средства у које се инвестира.
Како наш саговорник каже, све више људи увиђа да новац губи вредност и да треба штедети у племенитом металу, а не у папиру. Поручује да је исплативо штедети у осмијуму, чија вредност за разлику од злата или криптовалута ниједном није падала.
НАЈВЕЋА НАЛАЗИШТА У РУСИЈИ
РУДЕ од које настаје осмијум, платине, највише има у Латинској Америци и Русији.
– Где год се прави платина, као нуспродукт се појављује сирови осмијум – каже Јакић. – Када је сиров, изгледа као песак, неинтересантан потпуно, али када се кристализује у лабораторији, на изузетно високој температури, из сунђерасте структуре постају кристали, ситнији или крупнији, плавичасте боје. Прелепог, ексклузивног изгледа.
СРЕБРО РАСЛО БРЖЕ ОД ЗЛАТА
ЦЕНА злата у петак је на берзи износила 58,6 евра за грам, док је сребро коштало око 70 пута мање – 76,8 евра по килограму. Од почетка украјинске кризе, племенити метали бележе вртоглави раст. Злато годишње поскупљује за око 12 процената, сребро је међутим само за шест месеци отишло нагоре за 17 одсто.
Стручњаци сматрају да су за то одговорни шпекуланти који предвиђају раст тражње због повећане употребе сребра у ИТ индустрији, за производњу лаптопа, рачунара, телефона…
Извор Новости.рс