четвртак, 18 априла

Пуне амбуланте грађана због уједа крпеља

Докторка Снежана Митровић из Хитне помоћи упозорава грађане да уколико им се закачи крпељ никако да га сами не уклањају, место уједа не мажу различитим средствима, већ да што пре потраже стручну лекарску помоћ.

„Од среде до четврка имали смо 23 пацијента због крпеља, али сезона још није у пуном јеку. Прошле године је било дана кад је по 70 грађана тражило нашу помоћ због тог инсекта. Ово време, кад се смењује ред сунца, ред кише посебно одговара размножавању крпеља, тако да сваког пролећа, кад почне бујање вегетације, креће њихова сезона. Предстоје нам првомајски празници кад много наших суграђана одлази на излете, што је посебно опасно због крпеља“, објашњава докторка Снежана Митровић из Хитне помоћи Ниш за ,,Данас“.

Она додаје да је веома важно да се грађани сами прегледају чим се врате из природе или ако газе по трави. Најбоље је да се крпељ извади у року од 24 часа, јер уколико стоји дуже, чак и 48 часова, већа је могућност заразе.

„Крпељи се често закаче за гардеробу и онда траже начин да дођу до коже, односно до крви, којом се хране. Зато је веома важно да се прегледа читаво тело, посебно коса, јер ветар може да их пренесе до тог дела нашег тела, и да ту остану скривени. Неопходно је прегледати децу, али и кућне љубимце, који се често играју у трави. Ако се на време уклони, крпељ није опасан. Он у својим устима има анестетик, и не осећа се ујед. Међутим, кад почне да се храни крвљу, он може да пренесе бактерију борелију, која изазива лајмску болест, као и вирус крпељског енцефалитиса“, каже докторка Митровић.

Она напомиње да пацијенти углавном траже лекарску помоћ због крпеља, кад су већ сами покушали да га уклоне.

„Тек кад осете свраб, добију црвене печате на кожи, и јави им се оток на месту уједа дођу код нас. Али то значи да је крпељ већ ушао у кожу. Неретко сами нестручно покушају да га изваде, и откину му део. Често место уједа мажу бензином, ацетоном или алкохолом, а то може да изазове повраћање цревног садржаја крпеља, што повећава могућност преношења заразе“, констатује докторка.

Она додаје да то лекарима отежава уклањање јер онда не може просто да се извади пинцетом.

„Често крпељ ваде нестерилисаним иглама, па тај човек мора да прими и заштиту против тетануса. Сви који су имали такве симптоме од уједа крпеља би морали после месец дана да ураде анализе крви, како би се утврдило да ли су заражени лајмском болешћу“, каже докторка.

Она истиче да нема података колико годишње људи оболеле од лајмске болести у Нишу, али према подацима епидемолога, од 30 до 40 одсто крпеља у Србији је заражено бактеријом која изазива лајмску болест.

Симтоми лајмске болести

Лајмска борелиоза или колоквијално лајмска болест је мултисистемско инфективно обољење. Иако запаљенским проесом могу бити захваћени сви органи и системи, најчешће су захваћени кожа, нервни систем, зглобови и срце. Поред убода крпеља, узрочник лајмске болести се теоретски може пренети и трансфузијом крви и крвних деривата, тако да се такви болесници искључују као добровољни даваоци крви док траје акутна болест.

Симптоми болести обично почињу између трећег и 33. дана после инфекције, а најдуже до осме недеље. Просечно време инкубације (време од убода до појаве првих симптома) је седам дана.

Ток лајмске болести може се поделити на две фазе и три клиничка стадијума. Болест се, више из дидактичких разлога, описује по стадијумима, иако је уочено да практично може почети и знацима било ког стадијума.

Лезија обично почиње као мало црвенило, после чега се промена шири центрифугално, формира округлу или елипсоидну еритематозну (црвену) површину са повлачењем црвенила у њеном центру или без њега.

Кожа на месту црвенила не сврби, не боли, и нешто је топлија у односу на осталу кожу. Иако је еритема мигранс најчешће овалног или кружног, може бити и троугластог и необичног облика.

Стадијуми болести се могу преклапати, већина болесника не пролази кроз све стадијуме, а сероконверзија може да настане и код асимптоматских инфекција.

Лајмска болест може се пренети и трансплантацијом, што је доказано 1959. године на добровољцу коме је трансплантирана кожа са хроничним атрофичним акродерматитисом.

Не оболевају све инфициране особе, а болест се испољава широким спектром полиморфних тегоба и клиничких налаза, и манифестује се од благих до врло тешких облика са могућим инвалидитетом, а врло ретко и смртним исходом. Главни резервоар борелије бургдорфери су средњи и мали сисари, укључујући и глодаре.

На човека борелију преносе крпељи из рода Иџодиаде, а за трансмисију болести у Европи најзначији је крпељ европских оваца (Иџодес рицинус).

Извор нишкипортал.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.