Вршњачко насиље је независно од пола и социјалног статуса, јер је насилно понашање промовисано као начин решавања проблема у друштву
Без обзира на чињеницу да су због пандемије вируса корона ђаци већи део прошле године наставу пратили преко онлајн платформе или је похађали по комбинованом моделу – један дан у школи, а други код куће, Министарству просвете, науке и технолошког развоја пријављено је чак 570 ситуација насиља, које су образовне установе дужне да пријаве министарству, односно надлежној школској управи.
Како у разговору за наш лист истиче доцент др Снежана Вуковић, шефица Одсека за људска и мањинска права у образовању, од почетка ове године на адресу Министарства просвете стигло је 212 пријава ситуација такозваног трећег нивоа насиља. У највећем броју случајева реч је о физичком или комбинованом (вербалном, психолошком и физичком) насиљу, а преко 90 одсто пријава и обавештења односи се на случајеве вршњачког насиља, док је знатно мањи број пријава за насиље које је починио запослени над учеником или обрнуто. Осим тога, у последње две године учесталије су пријаве које се односе на дигитално и породично насиље.
На питање ко су најчешће жртве вршњачког насиља у школи и да ли се на мети школских силеџија чешће налазе дечаци или девојчице, добри или лошији ученици, односно млађи или старији ђаци, наша саговорница каже да се не могу посебно издвојити групе ученика према одређеним карактеристикама у односу на њихову улогу у насилној ситуацији.
– Вршњачко насиље је независно од пола и социјалног статуса, јер је насилно понашање промовисано као начин решавања проблема у друштву, а понекад се чак и афирмативно приказује кроз медијске садржаје. Број пријава које установе образовања и васпитања достављају последњих година је већи, јер Министарство просвете инсистира на томе да такве ситуације учини видљивијим и транспарентнијим, па стога не можемо само на основу статистичких података говорити о порасту насиља у школама – изолованог у односу на друге факторе ризика у друштву у целини, као ни о томе да су облици насиља сада другачији. Ситуација са пандемијом короне утицала је на повећан стрес, коме су били изложени породице и деца. Пријаве дигиталног насиља су незнатно учесталије, а оно је специфично због саме природе медија којима се информације брзо и масовно преносе. Будући да се ово насиље неретко дешава у периоду када деца нису у улози ученика, веома је важна сарадња са породицом и другим институцијама у заштити деце – наглашава наша саговорница.
Снежана Вуковић додаје да Министарство просвете реализује низ програма који се односе на оснаживање деце да постану активни грађани са правим вредностима толеранције и хуманизма. Знајући да је породица најважнија карика у васпитању деце, ресорно министарство пружа јој подршку кроз разне програме, као што су „Јаке породице” и „Оснаживање породице”, а у сарадњи са Саветом Европе штампани су и приручници „Одрастати у демократској породици” и „Живети у демократској породици”.
– Медији и ријалити програми свакако могу негативно да утичу на развој деце, али ако породица негује праве вредности и има своје механизме заштите, негативни утицаји неће оставити велики траг. Улажући напоре у спречавање свих облика вршњачког насиља, министарство настоји да ради и са ученицима и са породицама. Осим тога, у сарадњи са међународним партнерима развијали смо различите програме, с посебним фокусом на превенцију и заштиту од свих облика насиља. Са Популационим фондом Уједињених нација и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, припремили смо и применили онлајн програм обуке за оснаживање запослених у образовању за развијање одговорног односа према здрављу, очување здравља и безбедности ученика. Пре годину дана Влада Србије покренула је националну платформу за превенцију насиља у школама „Чувам те”, а Министарство просвете је одговорно за креирање садржаја њеног едукативног дела. За само годину дана, платформи је приступило око 44.000 корисника, што говори о великом интересовању за овај проблем – истиче наша саговорница.
Она додаје да је ресорно министарство у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања у 2021. години креирало шест обука од јавног интереса, које ће у 2022. години бити постављене на платформу намењену едукацији запослених у образовању. Обуке имају за циљ унапређивање компетенција запослених за креирање сигурног и безбедног школског окружења. Препознајући значај оснаживање и подршке која је потребна породици, Министарство просвете реализује програм „Јаке породице”, у сарадњи са УНОДЦ (канцеларија УН за дрогу и криминал) и подршку ОЕБС-а. У овој школској години биће обучено 60 стручних саветника за примену овог програма, који ће у својим школама реализовати програм са ученицима и њиховим породицама.
Извор политика.рс