Историја ратовања протеже се од првих дана човечанства, па све до данас. Тај дуги период људских сукоба изнедрио је најнеобичније ратнике. Откривамо 6 таквих војних одреда!
Када чујете речи попут војске, рата, оружја и слично, засигурно вам прво на памет падају крваве рововске битке и све недаће које рат за собом носи. Међутим, шта ли се догоди када оружје доспе у руке уметника или пак кроволочних убица? Откријмо најневероватније војне одреде који су марширали светом!
- ПОТСДАМСКИ ДИВОВИ
Све светске војске су одувек настојале да доведу највеће и најјаче војнике у своје редове, али оваква регрутација војника била је опсесија пруског краља Фридриха Вилијама И.
Почетком века, Фридрих је покушао да окупи трупу највиших војника у Европи, који би чинили елитни пук под називом „Потсдамски дивови“. Иако се никада нису опробали у борби, „Потсдамски дивови“ су постали најимпресивнија скупина високих људи икада (не рачунајући професионалне кошаркашке тимове, наравно). Неки од војника су били високи седам стопа, а за једног шведског регрута се говорило да је био висок чак осам и по стопа.
Краљ Фридрих је непрестано био у потрази за потенцијалним Потсдамским дивовима и био је спреман на све како би их добио. Потрошио је велико богатство ангажујући горостасне плаћенике и откупљујући високе војнике од војних одреда других држава. Својим регрутерима је дао задатак да оду у Шангај како би пронашли високе цивиле који би могли да приступе овој чети.
Имао је бизарну идеју да одгаја децу која би представљала нову генерацију дивовских војника, због чега је своје регруте приморавао да се венчавају високим женама. Толико је био опседнут својим одредом дивова, да их је терао да марширају кроз његову спаваћу собу како би га развеселили када је болестан. Након што је умро 1740. године, његов син је распустио јединицу и искористио уштеђевину за финансирање четири додатна пука војника просечне висине.
- ВИКИНШКИ БЕРСЕРКЕРИ
Према нордијском предању, берсерксери су били викиншки ратници који су утеривали страх у кости непријатељима, познати по дивљем, крволочном погледу, у ком се јасно могло распознати присуство беса. Занемарујући верижњаче и друге врсте оклопа, ове импозантне трупе су наводно ишле у бој заштићене само кожом медведа или вука, која им је прекривала тело, а некада би чак јуришали голих прса. У борби би толико сурово убијали, да су неке викиншке саге тврдиле да се могу попримити обличје дивљих звери.
Вештина ратовања берсеркера учинила их је веома цењеним ратницима и краљевским телохранитељима, али су их се плашили, или су их чак мрзели, њихови Викинзи. Некада би се, при силном налету беса, окренули против својих пријатеља, а када су ван борбе, често су силовали и убијали своје савезнике да би задовољили своју крвожедност.
Не може се тачно утврдити одакле је допирао толики бес берсеркера. Можда су били повезани са тајновитим култовима посвећеним богу Одину, тако да су њихови ритуали били мистериозни чак и за њихове савременике. Већина научника верује да су једноставно долазили у стање хипнотичког транса, али други спекулишу да су користили одређену врсту халуциногених печурака.
- 10 000 БЕСМРТНИКА
Једна од најстрашнијих и најпознатијих армија антике, Бесмртници су били борбена сила од 10.000 војника повезана са Ахеменидским царством у Персији. Ови ратници са копљем се први пут појављују у извештају грчког хроничара Херодота о инвазији Персијанаца на Грчку, где су описани као „најбољи и највеличанственије опремљени“ војници који делују под командом краља Ксеркса. Према Херодоту, надимак „Бесмртници“ је настао зато што је јединица увек имала исти број војника. Ако ли се и један бесмртник разболи или погине у борби, он би одмах био замењен тако да снага јединице није никада није бројала „ни више ни мање од 10.000“.
Док је персијска војска била међународна сила, само онима са персијским и медичким пореклом било је дозвољено да буду део Бесмртника, а били су украшени златним накитом који је означавао њихов висок статус. Њих 10.000 су првенствено служили као краљеви лични телохранитељи, али су такође излазили на бојно поље у време рата. Њихова најпознатија акција догодила се током победе Персијанаца у бици код Термопила 480. године пре нове ере, када су заобишли блокирани пут и са зачеља упали у заседу Грцима, предвођеним Спартанцима.
- ВОЈСКА ДУХОВА
Америчка војска је 1944. године окупила одабрану групу уметника, дизајнера и стручњака за звучне ефекте и задала им несвакидашњи задатак: изградњу фантомске војске. Инспирисана триком који је првобитно извела британска војска у северној Африци, „Војска духова“ је користила гумене тенкове и џипове, звучне ефекте и друге начине да завара Немце и ода им погрешан утисак о величини и локацији противничких снага.
Јединица је учествовала у више од 20 мисија, а у многима од њих су стварали уметност и илузије конкурентне холивудским филмовима. Сликари и илустратори дизајнирали су лажне униформе и лажна возила; инжењери звука су емитовали лажне радио-сигнале и одашиљали звучне ефекте који су имитирали звук марширајуће војске; а глумци су ширили дезинформације, како би заварали траг немачким шпијунима. Током једне мисије, „Војска духова“ је чак неколико дана правила пометњу у редовима генерала Џорџа Патона, а да притом није била откривена.
Акције „Војске духова“ држане су у тајности неколико деценија након завршетка Другог светског рата, а тек 1996. њен необичан допринос ратним напорима коначно је постао нашироко познат. До тада су многи њени чланови остварили истакнуте каријере у индустрији уметности и дизајна. Неки од њих су, на пример, модни дизајнер Бил Блас и сликари Елсворт Кели и Артур Сингер.
- ГУРКЕ
Историја Гурка сеже до 1814. године, када су се британске колонијалне снаге сукобиле са постојбином ових ратника, званом Горка, током Англо-непалског рата. Иако знатно нађачани, непалски ратници су нанели велике жртве Британцима и на крају их приморали на мировни споразум. Гурке су задивиле и импресионирале Британце својом одлучношћу и упорношћу, тако да су Британци у мировни споразум укључили одредбу којом се непалским борцима дозвољава да служе као добровољци у војсци Источноиндијске компаније.
Гурке су касније укључене у редовну британску војску и надаље су учествовале у скоро свакој великој британској војној акцији у 19. и 20. веку. Гурке су биле познате по својим закривљеним ножевима – кукрима и по свом моту, који је гласио: „Боже умрети, него живети као кукавица“. Стекли су добру репутацију због своје оданости и невероватне храбрости у рату. Гурке су скоро 2 000 пута одликоване медаљом за храброст само током Првог светског рата, а тринаест војника из њихових редова награђено је Викторијиним крстом, највишом британском војном почашћу. Све до данашњих дана, британска војска је сваке године регрутовала 200 нових Гурка из групе од скоро 30 000 непалских младића. Приликом обуке, регрути су се суочавали са застрашујућим изазовима, као што је трчање на великим удаљеностима, кроз тешке, планинске стазе Хималаја, док истовремено носе плетену корпу у којој се налази 70 килограма камења.
- ЧУВАРИ НАСЛЕЂА
Одељење за заштиту културних споменика, ликовне уметности и историјских архива, познатије као одред „Чувара наслеђа“, била је специјална јединица задужена за очување европске културне баштине током Другог светског рата. Ова мала, али одабрана скупина историчара уметности, музејских кустоса и научника првобитно је кренула на прве линије фронта како би спречила да објекти од историјског значаја и друге знаменитости постану жртве рата. Један од њихових најважнијих задатака био је да се побрину за то да културни споменици остану нетакнути приликом сукоба оружаних снага. Припадници јединице су осмислили специјалне мапе које су пилотима упућивале на то које области треба да избегавају током бомбардовања. Затим су предузели потребне кораке да би сачували и обновили објекте који су већ били оштећени.
Пред крај рата, фокус јединице се променио на проналажење и враћање непроцењивих слика и скулптура које су опљачкали нацисти. Док се Хитлеров режим рушио, „Чувари наслеђа“ су пронашли на хиљаде уметничких дела у замковима и рудницима соли, радећи на томе да их врате правим власницима. „Чувари наслеђа“ су, између осталог, спасили ремек-дела чувених уметника попут Рембранта, Да Винчија, Микеланђела, Вермера и Ботичелија.
Извор нациналнагеографија.рс