петак, 19 априла

„Ово више НИЈЕ НИ ЖИВОТАРЕЊЕ“: Цене на максимуму, новчаници на резерви

Цене многих основних животних намирница у Српској достигле су свој историјски максимум, што је до самог пуцања довело кућне буџете велике већине грађана, који и без поскупљења једва преживљавају.

Оно што их највише забрињава јесу пречеста поскупљења роба које никако не могу да избегну, а којих из маркета, за исто пара, доносе све мање.

Рекордну цену достигла је и пилетина, чији филе кошта и до невероватних 8 ипо евра (17 КМ) по килограму, тако да је и она престала да буде месо доступно широким народним масама, што је раније био случај.

Кад је реч о уљу, у маркетима нема флаше испод 5,6 КМ, а просечна цена ове намирнице креће се око шест КМ, што је готово дупло скупље него почетком марта.

Цена брашна је једно време мировала, али је у неколико трговина врећа од 25 килограма пред Васкрс са 33 отишла на скоро 37 КМ.

Пре пар дана, у Српској је опет поскупило и гориво, па литар дизела уместо 3,05 сада иде и до 3,14 КМ.

Примера ради, само за врећу брашна, три литра уља, четири килограма свињетине, три пилећег белог меса и два килограма јунетине, потребно је издвојити 190 КМ. Наравно, под претпоставком да је једном четворочланом домаћинству месечно довољно оволико брашна и уља, док од поменуте количине меса један члан у просеку на располагању има око 150 грама, али сваки други дан, пише Српскаинфо.

Уз пола резервоара горива, само ове три најосновније животне намирнице једно домаћинство коштају око 270 КМ месечно, што је око трећине просечне плате у трговини, грађевинарству, прерађивачкој индустрији.

Кад се у обзир узму трошкови осталих прехрамбених производа, те цене других неизбежних роба и услуга, јасно је да су укупни месечни издаци толики да многа домаћинства не могу ни приближно да их подмире.

Зато не чуди што је све више оних који са грчем у стомаку одлазе у куповину, јер знају да ће данас, само у односу на јуче, моћи мање да пазаре.

На највећој муци свакако су пензионери, међу којима већина преживљава од 350 КМ или тек нешто више месечно, и који једва успевају да не остану гладни.

– Отело се живети, посебно нама који на располагању имамо заиста мало новца месечно. Док платимо лекове и режије, остане таман за хлеб. И даље је приоритет платити рачуне, па макар остали гладни. Међутим, због ових силних поскупљења људи све теже измирују и режије, због чега би се могли наћи у још већем проблему кад држава затражи своје. Заиста не памтимо тежа времена, ови више није ни животарење – каже Драгомир К, пензионер из Бањалуке.

У удружењима потрошача наглашавају да поскупљења хране и осталих роба више нико не може да упрати, те да је чињеница да под њиховим теретом клеца све више грађана.

– Она су посебно драстична у последња два месеца. Свакако, највише уочавамо раст цена горива, уља, брашна, меса, али ту су поскупљења и свих других роба, која нимало нису занемарљива. Пре непуна два месеца, из власти су нас убеђивали да имамо довољно залиха и да нема основа за драстична поскупљења. Међутим, то се десило и дешава се и даље, што значи да смо обманути. Немамо робне резерве, а држава не мрда да потрошачима помогне на други начин, као што раде државе окружења, на примјер, замрзавањем цена. А кад су на снази овако драстична поскупљења, робне резерве би омогућиле да их бар ублажимо, да имамо јефтинију сетву, па да бар на јесен буду стабилније цене – наглашава за Српскаинфо извршна директорка Удружења за заштиту потрошача „Дон“ из Приједора Муриса Марић.

Додаје да, по свему судећи, ова поскупљења неће скоро стати.

– Трговци се правдају да цене расту због набавке скупље робе, али нико то не може да исконтролише. Инспекције јесу забележиле велики број трговина и пумпи које су прекршиле марже, али потрошачима то није донело никакву корист. Такође, људи купују само оно што је им је преко потребно, јер немају довољно новца за прављење неких залиха – поручује Марићева.

Подаци Завода за статистику РС показују да је годишња инфлација, од марта прошле до марта ове године, износила чак 9,1 одсто. Од фебруара лани до до фебруара 2021, инфлација је била мања и износила је 7,2 одсто.

НА МЕТИ ОБМАНА

Упоредо с драстичним поскупљењима хране, у трговинама се све чешће дешава да купци на полицама и вагама виде и добију једну, а да их на каси дочека сасвим друга, далеко виша цена.

Наиме, грађани, како би што јефтиније прошли, бирају управо производе чије су им цене повољне, због чега су више него револтирани кад на рачуну виде износ по којем одређени артикл никада не би купили.

У удружењима потрошача потврђују да им купци све чешће шаљу рачуне на којима су далеко веће цене, од оних по којима су неку робу хтјели да пазаре.

– Ако се нађу у оваквој ситуацији, њихово право је да производ плате по цени коју су пронашли на полици. У случају било какве непријатности, треба да упишу проблем у Књигу рекламација, позову удружење потрошача или тржишну инспекцију. Реченица “то сигурно колегиница није стигла променити цене, знате – нас је мало”, постала је наша свакодневица, али и реченица којом се, у најмању руку, потрошачи обмањују – наглашавају у „Дону“.

Извор српскаинфо

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.