четвртак, 18 априла

НАЈЛЕПШУ ЉУБАВНУ ПЕСМУ НА ГРЧКОМ НАПИСАО ЈЕ СРПСКИ ВОЈНИК: Певају је као велики хит, а настала је из трагичне љубави нашег “Солунца” и Гркиње

Најлепшу љубавна грчка песма “Не љути се на мене, око моје” (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”) написао је Србин својој девојци Хондројанис Хару на Kрфу, спремајући се да крене на Солунски фронт. На те стихове, већ годинама, нико није остао равнодушан…

Тешка судбина задесила је српски народ током Првог светског рата, када су под притиском Бугарске и Немачке војници морали да се повуку из Србије, дочекани су на острву Kрф од стране локалног грчког становништва.

О пријатељском односу и дочеку локалних мештана према српској војсци зна се много. Познато је да су се у то време бројни српски војници женили мештанкама. На пример, власник хотела “Бела Венеција” на Kрфу, у коме је била смештена српска влада, удао је све три своје ћерке за Србе.

Али, како за љубав не постоје границе, она не бира ни време, ни место, баш у тим страшним временима за наш народ, заволели су се један српски војник и Гркиња Хару.

Овог младића је примарна дужност према отаџбини одвојила од вољене. Наиме, морао је да крене у пробој Солунског фронта. Свестан да се вероватно никада неће вратити, у једном писму послао јој је речи које ће постати синоним за трагичну љубав.

Хондројанис Хару их потом претвара у стихове, које је отпевао један од најбољих интерпетатора Јоргос Даларас.

Речи песме исказују дубоку наклоност и носталгију, али и то да је дужност и лојалност отаџбини и свом народу стављена и испред сопственог живота и емоције. У оригиналној верзији преписа војник обећава својој драгој да ће се, ако не преживи, вратити њој у облику птице. Зато је моли да се не љути и да отвори своје прозоре…

Познато је да су у то време многи српски војници женили мештанкама, чак и будући министар спољних послова Kраљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић, био је ожењен Kрфљанком Идалијом.

А каква је тадашња веза грчког и нашег народа била у потпуности осликава псимо једне жене са Kрфа упућене српском официру:

– Kрф је онакав какав је био пре 1915. године. Мени чак изгледа и гори него пре. Нем је, пуст и не пева више. Ви сте стално певали и на ваш жагор била сам се толико навикла. Могли би ме сматрати за непријатеља вашег народа, јер сам прижељкивала да се што касније вратите у своју отаџбину. Били сте овде да покажете шта је живот и отишли, а нас оставили да патимо. Опет ћемо бити усамљене у друштву намрштених лица, разговора о новцу, опкољене до смрти страшном водом, јер даље не можемо. Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасили живота на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без људи и љубави – написала је.

У Солуну на Зејтинлику налази се српска гробље на којем су сахрањи војници који су дали свој живот за отажбину на фронту.

Извор опанак.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.