
Минерално-сировински потенцијали на Космету су економски и стратешки вредни и значајни, то је реалан капитал чија вредност расте са све већом исцрпљеношћу минералних ресурса Европе, објашњава академик Слободан Вујић из Рударског института у Београду
Један од разлога отимања Косова и Метохије јесте и рудно богатство које се налази на тој територији. Међутим, колико којих руда на Косову и Метохији има није могуће тачно сагледати, као ни њихову вредност, каже за Курир академик, проф. др Слободан Вујић, помоћник директора за науку Рударског института у Београду.
Дуг списак блага
- До 1999. на Косову и Метохији су експлоатисане руде олова, цинка, сребра, злата, никла, алуминијума (боксит), хрома, магнезита, азбеста, каолина, минералне сировине за грађевинске материјале, термоминералне воде и угаљ. Регистроване су појаве индијума, германијума, галијума, талијума, кадмијума, калаја итд. Током прошлог столећа рудници Стари трг, Ново брдо, Кишница, Бело брдо, Ајвалија, Бадовац, Црнац и др. произвели су око 102 милиона тона полиминералних руда олова, цинка, сребра, злата, кадмијума, бизмута. Само у откопаној руди у Старом тргу садржано је око 2,1 милион тона олова, 1,4 милиона тона цинка и око 3.250 тона сребра. По распростирању и количинама најзначајнији ресурс је угаљ, распростире се испод око 60 одсто површине територије Косова и Метохије.
Процењене геолошке резерве су 12,5-14 милијарди тона, или исказане у нафти као енергетском еквиваленту 2,37-2,65 милијарди тона. До сада је откопано угља око 241 милион тона или 1,8 одсто геолошких резерви – наводи проф. Вујић, који је руководио писањем недавно изашле монографије у издању Рударског института у Београду и Геолошког завода Србије „Минерално-сировински комплекс Косова и Метохије“, а у чијем су настајању учествовали 11 аутора и четири рецензента.
Како каже, због вишедеценијског изостајања геолошких истраживања, садашње стање минералних ресурса обојених и племенитих метала Косова и Метохије није поуздано сагледиво, те нема смисла давати процене о резервама и експлоатационом веку.
- С друге стране, процена заснована на геолошким индикаторима, искуству и нашим сазнањима допушта генерализован закључак да је рудна потенцијалност подручја Косова и Метохије велика. За угаљ, који је релативно добро истражен, процењује се да су – за садашњу потрошњу угља у Србији – резерве довољне за 180-200 година – објашњава наш саговорник.
Он каже да су минерално-сировински потенцијали на Косову и Метохији економски и стратешки вредни и значајни, те да је то реалан капитал чија вредност расте са све већом исцрпљеношћу минералних ресурса Европе.
Велики капитал
- Рударство је после Другог светског рата, као базна привредна грана, поставило основу развоја и општег напретка земље. Све доприносе рударства КиМ, као интегрисаног дела рударства Србије, није могуће исказати бројевима, рударство је имало значајну улогу у решавању демографских, социјалних, развојних питања, доприносило је очувању суверенитета земље, релаксацији спољнотрговинског биланса, ублажавало осетљивост националне економије на спољне утицаје. Ту су и немерљиви доприноси изградњи и развоју индустрије на бази експлоатисаних руда, путне, електроенергетске, железничке, стамбене, водопривредне инфраструктуре, улагања у здравство, школство, културу, науку, издаваштво, спорт, туризам, археологију и др. – додаје проф. Вујић.
Упитан да ли је рудно богатство један од разлога отимања КиМ, каже да је део одговора у чињеници да је степен исцрпљености минералних ресурса већине европских земаља висок, а суверенитета и технолошког развоја без минералних сировина нема.
- Осим ових елемента, који неоспорно побуђују апетит за минералним ресурсима, у слагалици интереса су и геополитички, војни, уцењивачки и други елементи, који здружено мотивишу отимање дела територије наше земље. Неупитно је да бранећи своје ресурсе бранимо националне интересе. Неприкосновеност својине налаже да се у решавању проблема у вези с КиМ не сме занемарити поџемни трезор рудног блага – каже проф. Вујић.
Подсећа и на огромна државна улагања у изградњу и развој рударства на КиМ, што је подржано стручношћу, знањем и стваралачком енергијом рударских, геолошких и стручњака других струка, пре свега институција из Београда.
- Пример је Рударски институт у Београду, који је као стратешки носилац инжењерске креативне активности развоја југословенског и српског рударства од 1960. до 2000. био ангажован на изради 1.439 пројеката за руднике КиМ. Према пројектима Рударског института отворени су и изграђени или капитално реконструисани сви рудници на КиМ – наводи академик Вујић.
На КиМ су до 1999. експлоатисане следеће руде:
угаљ
олово
цинк
сребро
злато
никл
алуминијум (боксит)
хром
магнезит
азбест
каолин
минерална сировина за грађевинске материјале
термоминерална вода
Регистроване су појаве:
индијума
германијума
галијума
талијума
кадмијума
калаја
Извор курир.рс