петак, 19 априла

Колико кошта уградња соларних панела, како до субвенција и како смањити рачун за струју?

Енергетика је жила куцавица сваке економије, а последњих месеци и тема је раздора усред кризе и сукоба који се глобално преливају. Због тога су други извори енергије добили пажњу коју заслужују, и уколико је неко забринут због евентуалног скока цена струје или рестрикција може да направи своју електрану.

Соларни панели су најкраћи пут до тога, а ми вам доносимо како правилно да уградите соларне панеле на кров, производите или продајете струју.

Одговарамо на питања колико кошта уградња панела, колико може да вам се врати од субвенција и колики је то трошак за једно просечно домаћинство.

Управо је 10 локалних самоуправа у Србији објавило јавни позив за доделу субвенција за инсталирање панела, а још 14 ће то урадити ускоро. Грађани на овај начин могу да лакше постану произвођачи електричне енергије коју троше.

Проверавали смо у ресорном министарству каква је процедура.

„Уколико грађани имају већу кровну површину или довољно простора у дворишту, соларна електрана је идеално решење за смањење рачуна за електричну енергију, кажу а Телеграф Бизнис у Министарству рударства и енергетике.

Грађани који стекну статус купац-произвођач, могу да користе произведену електричну енергију из соларних панела за сопствене потребе, а вишкове неискоришћене енергије предају у електричну мрежу и искористе их у наредном периоду уз замену кЊх за кЊх, објашњавају они.

Произведена електрична енергија из соларне електране се користити за сопствену потрошњу и може обезбедити 30-70% потребне дневне потрошње електричне енергије у зависности од снаге соларне електране.

„На овај начин, соларне електране не штеде само новац, већ обезбеђују и висок ниво енергетске независности“, наводе у ресорном министарству.

При избору места постављања соларних панела треба се руководити позицијом крова у односу на страну света, при чему је најбоља оријентација према југу, кажу у министарству, како би била што већа искоришћеност сунчевог зрачења, нагиба крова, као и осенчености, док је у случају избора локације у дворишту, осим оријентације и осенчености, важно повести рачуна и о могућим механичким оштећенима панела услед свакодневних активности чланова домаћинства.

Грађани подносе захтев који је само формални акт који садржи податке о будућем купцу-произвођачу и његову намеру да произведену енергију преда свом снабдевачу. За поставлјање соларних панела неопходан је наџор лиценцираног електро инжењера.

Следи повезивање на систем тако што се грађани обраћају свом снабдевачу са којим имају заклјучен уговор о снабдевању електричном енергијом (у више од 95% случајева то је ЕПС Снабдевање), подношењем захтева за заклјучење уговора о потпуном снабдевању са нето мерењем.

По заклјучењу уговора, снабдевач без одлагања обавештава Електодистрибуцију о заклјученом уговору.

У року од 5 дана оператор система је дужан да приступи повезивању соларних панела на систем, уз претходно обавештавање купца о термину када ће извршити повезивање.

Када дођу овлашћена лица Електродистрибуције, грађани су дужни да на лицу места доставе изјаву одговорног извођача радова да је уградња извршена у складу са техничким правилима струке.

Пошто се увере да је уградња, нарочито припрема мерног места исправна, овлашћена лица врше повезивање на мрежу и уписује купца-произвођача у регистар, чиме је укупна процедура завршена.

Тренутно су у Србији у понуди соларни панели различите снаге при чему се оптималним за индивидуалне кориснике препоручују соларни панели од 1 кЊ до 5 кЊ, годишње производње од 1.500 кЊ до 7.250 кЊ електричне енергије, а које захтевају од 5 до 30 м² слободне (кровне) површине.

„Цена инвестиција за изградњу соларних панела се смањује како расте њихова инсталисана снага. За соларне панеле снаге од 4 до 5 кЊ, цена износи од 900 до 1.000 евра по кЊ. Укупна цена инвестиције за соларне панеле од 4 до 5 кЊ је 3.600 до 5.000 евра“, наводе нам у министарству енергетике.

Поред свих значајних новина у овој области, уведене су и субвенције за соларне панеле (50% трошкова инсталације соларних панела сноси држава, право се остварује на конкурсу).

Према речима наших саговорника, најновије субвенције за замену столарије и уградњу соларних панела у износу од две милијарде динара требало би да добије укупно 20.000 домаћинстава у Србији, а у припреми је још један конкурс за расподелу субвенција, планиран крајем лета, вредан 50 милиона долара, а који ће се реализовати кроз програм са Светском банком.

Министарство рударства и енергетике покренуло је Национални програм енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова који спроводе јединице локалних самоуправа.

Овај програм се реализује по моделу да Министарство и ЈЛС учеснице програма обезбеђују субвенције грађанима до 50% износа средстава (25% МРЕ и 25% ЈЛС).

Након потписаних уговора између Министарства и ЈЛС, ЈЛС су у обавези да спроведу два јавна позива. Први за привредне субјекте који ће извршити набавку и радове на уградњи соларних панела, а други јавни позив за грађане.

Грађани се обраћају привредном субјекту са коначне листе привредних субјеката коју објави ЈЛС, ради сачињавања предмера и предрачуна радова. Министарство финансијска средства уплаћује ЈЛС, која даље средства уплаћује привредном субјекту.

Грађани приликом уплате плаћају искључиво део који сами финансирају односно 50% укупне вредности изведених радова.

Поскупљује и опрема

Да су субвенције државе идеална прилика да грађани дођју до повољних соларних електрана, сматрају и домаће компаније које постају партнери у овом послу.

„Свакако могу грађани да поставе електрану и без субвенција, али је скупље. Постављање на крову је најјефтиније решење и олакшано је добијање дозвола. Да би изграђена електрана била прикључена на јавни енергетски систем, потребно је да се одради и замена бројила, али и потпише уговор са ЕПС-ом као снабдевачем. После овога, соларна електрана може да се пусти у рад а енергија из електране може да иде ка потрошачима или ако има вишкова да се враћа у електро енергетски систем“, каже за Телеграф Бизнис Владан Коматовић, генерални директор домаће компаније Греен Енергy 360.
Према његовим речима, цена енергије расте у последње време због целокупне светске ситуације, и не очекује се да ће бити више на нивоу на којем је била у прошлој години.

„Самим тим расте и цена опреме, коју је све теже наћи. Проблем је са набавком електронике, челика и алуминијума, а самим тим њихова цена расте. Уз субвенцију државе, за електрану од 6КЊ домаћинство треба да издвоји око 4000 евра“, сагласан је Коматовић и са анализом министарства.

Додаје да уз помоћ субвенција и очекиваном ценом струје у наредном периоду, повраћај инвестиција у домацинствима може да се очекује за око 5-6 година.

*Процене су да површина кровова у Србији заузима 600 квадратних километара и да бисмо, ако се искористи само 10 посто, могли да имамо око шест гигавата из соларних панела.

Извор телеграф.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.