Иако медији данима преносе анонимне пријаве жена против професора на Београдском универзитету због сексуалног узнемиравања, ниједан званични поступак још није покренут. Шта је разлог.
Већ неколико дана медији преносе исповести бивших студенткиња Правног факултета о томе како су доживеле разне врсте сексуалног узнемиравања на факултету.
н званични поступак још није покренут. Шта је разлог.
Већ неколико дана медији преносе исповести бивших студенткиња Правног факултета о томе како су доживеле разне врсте сексуалног узнемиравања на факултету.
Ипак, то није разлог да Управни одбор Правног факултета спроведе било какве мере или интерне контроле.
„Не можемо реаговати на основу гласина, дакле тек уколико таква притужба дође, при чему студент или студенткиња могу да се обрате и декану, нисмо у могућности да предузмемо мере које су предвиђене нашим правилником и осталим прописима“, каже Јелена Лепетић, ванредна професорка Правног факултета.
„Са становишта нас као чланова управе овог факултета и других колега у колективу, свакако осуђујемо свако такво поступање и понашање и жељни смо да решавамо све проблеме и разговарамо отворено о њима“, каже проф. др Бојан Милисављевић, продекан за наставу на Правном факултету.
Прошле године је уведен Правилник о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања, а изабрана је и повереница за равноправност на Правном факултету. Постоје и етички одбор и етичка комисија, али ова тела делују само „по притужби“.
Студенти се најчешће жале на упис и испитне рокове. Пријава за сексуално узнемиравања до сада није било, тврде на факултету. Студенти са којима смо разговарали кажу да су само у медијима имали прилику да чују о сексуалном узнемиравању на факултету.
„Стварно не знам да је било ко имао било какву непријатност са професором, ми не знамо, апсолутно, неке наше колегинице које су имале непријатно искуство“, каже студенткиња.
„Можете да чујете неке наводе, али не можете да говорите о томе да ли се то десило или није“, рекла је друга саговорница.
Док су пријаве анонимне, факултет не реагује, а управо то је проблем, тврде стручњаци. Докле год постоји и трунка страха од могућих последица или одмазде, неће бити ни јавних пријава.
„Жртве се доста плаше да пријаве искуство да су претрпеле сексуално узнемиравање зато што се плаше да ће касније тешко у струци напредовати, кад говоримо о узнемиравању на факултету, оно често може имати тај предзнак сексуалног уцењивања, односи моћи су у игри и у том смислу жртве неретко зависе, њихова каријера и даље напредовање, од сексуалног предатора“, каже социолог Милица Ресановић.
„Не постоје готово никакви механизми за заштиту приватности, то је највећи проблем, јер ви данас можете и возача ГСП-а за пребрзу, агресивну, бахату вожњу анонимно да пријавите, али ви не можете анонимно да пријавите сексуално узнемиравање“, каже Јелена Лалатовић из Женског аутономног центра.
На адресу поверенице за заштиту равноправности стигле су три притужбе студенткиња које су се жалиле на сексуално узнемиравање на факултетима у Србији.
„Протекле две деценије, али нарочито последњих пет-шест година, о том проблему се отворено говори, не затварају се очи и наравно да ћете да имате утисак да је нешто ескалирало, не, то није тачно, него је овај проблем стигао на решавање, на друштвену агенду“, каже Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.
Све до јуна прошле године, само пет високообразовних институција у Београду поседовало је правилник који омогућава пријаву сексуалног узнемиравања. О овој теми желели смо да разговарамо и са представницима ректората, али нису желели да коментаришу наводе за које још нема доказа.
Извор: РТС