Посланици Европског парламента су у два амандмана на Нацрт резолуције о Србији предложили да се затражи да Руско српски хуманитарни центар (РСХЦ) буде транспарентнији, односно да буде укинут.
Центар се, пак, од почетка инвазије Русије на Украјину није оглашавао у вези са својом евентуалном укљученошћу било које врсте у тај сукоб, па и када је питан, изузев што је у јавност процурила информација да “посредује” у изнајмљивању станова за Русе који након избијања рата све учесталије напуштају земљу.
Српско руски центар су од самог формирања, пре десет година, пратиле и контроверзе, међу којима је једна од највећих сумња да је реч о руској обавештајној, па и војној бази, на осетљивој локацији, надомак НАТО базе на Косову и Метохији.
Спекулације ове врсте пласиране су углавном из западних кругова, док су их Москва и Београд негирали, тражећи притом за особље РСХЦ дипломатски статус, који до данас није стигао због “великог отпора из Европске уније”.
Демантовао их је и сам Центар, у ретким и контролисаним приликама, када је за медије отварао своја врата у Нишу.
Јавност не зна шта све Центар конкретно ради
“Постојање РСХЦ се доживљава као врло контроверзно, између осталог, и због тога што је његов рад крајње нетранспарентан. Јавност скоро ништа не зна о његовим конкретним активностима. И ја, као грађанин Ниша, не знам природу и функцију тог центра. Био је, рецимо, пожар у Нишкој Бањи, горео је хотел ‘Партизан’, изгорео је скоро до темеља, а екипа РСХЦ није било, иако су брзо могле да стигну. Предлажем, зато, да РСХЦ после десет година постојања јавно објави шта је за то време урадио – које је пожаре угасио, које хуманитарне акције имао, коју опрему донирао”, рекао је за Данас Драган Милић, оснивач и председник Клуба српско – америчког пријатељства.
Милић, који је и директор Клинике за кардиохирургију и продекан за међународну сарадњу Медицинског факултета у Нишу, казао је да, колико му је познато, РСХЦ није, рецимо, ни на који начин помогао нишком Универзитетском клиничком центру.
За разлику од њега, Влада и Војска САД су УКЦ-у и другим здравственим установама у Нишу и околини донирале више од два милиона евра, од којих је само Клиника за кардиохирургију добила око 800.000 евра у опреми, рекао је он.
За овакву, конкретну помоћ није било потребно оснивање било каквог хуманитарног центра, додао је.
Центар посредује у изнајмљивању станова за Русе који су отишли из земље
Генерал Момир Стојановић, некадашњи директор Војнобезбедносне агенције Србије, казао је за Данас да “срж” РСХЦ чини најсавременији тренажер за обуку јединица противпожарне заштите, какав постоји само у Москви.
Због интересовања земаља у окружењу за обуку својих јединица противпожарне заштите, у плану је набавка још једног тренажера. Већину запослених у Центру чине грађани Србије, а наш грађанин је и заменик директора Центра, рекао је.
“Дакле, на основу људских и материјалних капацитета, нема говора да Центар може да се бави обавештајно-извиђачком активношћу. По својој мрежи и статусу пре би Нафтна индустрија Србије (НИС) могла да представља обавештајни пункт руске обавештајне службе”, оценио је Стојановић.
Он је додао да су неки захтеви европарламентараца да се РСХЦ затвори “део кординисане агенде наших власти и ЕУ у припреми домаћег јавног мњења за увођење санкција Руској Федерацији”.
Према његовим речима, контроверзне приче о природи овог центра “више покреће неко из Србије него што то чини неко из међународне заједнице, а пре свега Запада”.
Центар су, уосталом, пре извесног времена посетили представници Амбасаде САД, којима је “транспарентно предочено чиме се он бави”.
Милош Коцић, менаџер нишке агенције Булевар некретнине, указао је надавно на једну од нових “деалтности” РСХЦ, коју је “увео” рат у Украјини.
Он је за Данас казао да од почетка тог сукоба “Руси у Ниш стижу преко Руско-српског хуманитарног центра, у групама од десетак”, а да се њиховој агенцији “за изнајмљивање станова обраћају и РСХЦ и они појединачно“.
Вулин каже да је Центар помагао за време пандемије, јавност за то не зна
Према писању Нова.рс, у Европском парламенту је ових дана шесторо посланика Европске народне партије, чија је чланица и Српска напредна странка, поднело амандаман на Нацрт резолуције о Србији, у којем се српске власти позивају да “обезбеде више транспарентности о улози и активностима такозваног хуманитарног центра”.
Посланици су навели и да „жале“ због постојања РСХЦ.
Други амандман поднела је Виола фон Крамон, посланица Европских зелених и известилац ЕП за Косово, која је практично затражила да РСХЦ буде укинут.
Она је у амандману позвала Србију да „одмах прекине сву војну сарадњу са Русијом, која се често камуфлира као цивилне активности, као што је ‘регионални хуманитарни центар’ у Нишу“.
Неколико дана раније, а поводом деценије постојања РСХЦ, министар унутрашњих послова Александар Вулин оценио је да је тај центар “својим радом и ђеловањем оправдао сврху постојања, иако је много пута нападан и злоупотребљаван за политичку борбу против Србије и Русије”.
Он је казао да је РСХЦ “свој пуни смисао постојања показао када је Србији и српском народу било најтеже, и 2014. године, за време катастрофалних поплава, али и за вријеме пандемије вируса корона”.
Јавност, иначе, није упозната са деловањем овог центра за време пандемије.
Одлазећи председник Скупштине Србије Ивица Дачић, који сам за себе каже да “има посебну одговорност, зато што је формирао Центар заједно са тадашњим руским министром за ванредне ситуације Сергејом Шојгујем”, није одговорио на питања Данаса у вези са предлозима амандамана европарламентараца.
И РСХЦ је ускратио одговоре на наша питања, која су му од рата у Украјини послата неколико пута, како би јавност сазнала да ли је сам центар, а посебно негово људско, евентуално укључено у тај сукоб, и на који начин.
Дипломатски статус
Споразум о условима боравка, привилегијама и имунитетима особља Српско- руског хуманитарног центра је “на чекању” од августа 2014. године.
Министар спољних послова Ивица Дачић је још у мају 2017. године казао да “то питање мора да се реши или да се Центар угаси”, прецизирајући да Русија, због неусвајања Споразума, не издваја новац за његово финансирање.
Амбасада САД је тада изнела став да РСХЦ не треба да добије дипломатски статус јер ништа не указује на такву потребу.
Према писању медија, дипломатски статус би значио имунитет од кривичних дела за особље Центра, а односио би се и на транзит робе, која би могла без контроле и провере да улази и пролази кроз Србију.
Шпијунски центар
Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот казао је у јуну 2017. да РСХЦ у Нишу “јесте добар разлог за забринутост” и да је питање за Владу Србије “шта Руси, уствари, раде у том Центру”.
Претходно је високи званичник Стејт Департмента Хојт Брајан Јиа изразио забринутост САД да би РСХЦ “могао да постане шпијунски”, а да ће Србија, уколико то дозволи Русији, “изгубити контролу над делом своје територије”.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одбацила је такве тврдње америчких дипломата, назвавши их “апсурним” и “хладноратовском традицијом Америке”.
Извор данас.рс