Храни се оним што пронађе у контејнеру. Кад успе да се снађе за превоз, из свог села Вртишта, оде до Ниша, па поједе оброк у народној кухињи. Психички није добро, а родитеља више нема. Тако је младић Милош Милојковић (29) осуђен на немаштину, тугу и мучење, живот какав нико не заслужује.
Откад су му родитељи преминули, овај добродушни момак сакупља флаше које покушава да продаје, па од тога живи. „Кућа“ у којој борави пуна је дима, чађавих, црних зидова, без столарије. Хладна. Потпуно неусловна. Прљава.
Милоша је, на молбу бројних мештана села Вртиште, обишла каратисткиња и хуманитарка из Врања Тамара Мисирлић, која за Телеграф.рс прича да младић живи у условима у каквим ни животиње не бораве, те да му је помоћ хитно преко потребна.
– Милош има веома тешке психичке проблеме, и апсолутно није способан да води рачуна о себи. Кад се снађе за превоз, оде у народну кухињу, а за викенд како каже, нема народне кухиње, па седи гладан ако нешто не нађе. Када смо га питали како се зове, није ни то знао да нам каже, па смо податке о њему видели у личној карти – каже Тамара.
Она наглашава да у „кући“ у којој младић борави, нема ничег функционалног.
– Има мало огрева и стари шпорет на дрва, па користи картоне и грање. Тамо је немогуће живети, од дима пеку очи, не може да се дише, морала сам маску да ставим и није помогла – истиче наша саговорница.
Додаје да је Милош диван дечко којег је задесила претешка судбина. Пожалио јој се само на то да флаше које покушава да продаје неће нико да му превезе, па мора сам да их носи мало по мало.
Можете помоћи уплатом на рачун: 170001051549200008, Тамара Мисирлић. Сврха уплате: Помоћ Милошу Милојковићу.
