петак, 19 априла

Повратак на посао након породиљског – лако је мамама које имају „бака сервис”

Ако је пандемија и нешто добро донела, онда је то могућност за рад од куће што је многим мамама олакшало повратак у „радни режим” након породиљског одсуства. Ја сам била једна од тих срећница. Али шта да раде маме које морају и физички да се врате на посао, а немају „бака сервис”? Да ли је вртић решење? Како изабрати дадиљу и да ли је исплативије дати отказ?

Почела сам да радим када ми је беба имала 11 месеци, дакле одмах по истеку боловања ради неге детета – то је оно што сви зовемо породиљско, мада се породиљско одсуство формално завршава када беба напуни три месеца.

Ни мамама ни деци није лако, имају све мање времена да буду заједно

Нема ко ме у околини није питао – а зашто ниси пробала да продужиш боловање, да идеш на комисију? Можда би добила још три месеца јер није проходао, а и не показује знаке да ће ускоро проходати.

Можда још није ходао, али је био здрав и прав, а ја сам имала среће што сам, захваљујући пандемији, могла да радим од куће. Они који имају малу децу, међутим, знају да ни то није лако – неко треба тако мало дете да чува све време.

Ја сам имала и имам на располагању „бака сервис”, али и колеге које су ми излазиле у сусрет када је дете било болесно. 

Али шта да раде они који нису те среће? Неке од мама са којима сам разговарала кажу да им је чак исплативије да дају отказ.

Вртић (ни)је решење

Како би што дуже биле са својом бебом, маме које нису добиле продужетак боловања и немају помоћ у кући, најчешће прво искористе све дане одмора које имају на располагању.

У нешто бољој позицији су маме којима одсуство истиче пре јуна, па потенцијално могу да искористе и „стари одмор” и догурају до дететовог првог рођендана. То време користе и за адаптацију на јаслице.

Некима су јаслице заиста решење, али само до тренутка када се беба разболи, а у јаслицама се бебе често разболевају. Тада родитељи морају да узимају боловање ради неге детета. И ту постоји заврзлама, тај вид боловања се може узети само ако су оба родитеља запослена. Ако неко ради „на црно” то се, наравно, не рачуна.

Шта, онда, радити ако нема „бака сервиса” или тетке које могу да ускоче? Унајмити дадиљу?

Услуге дадиље наплаћују се по сату, у просеку око 450 динара је сат. Израчунајте колико је то – осам сати дневно, рецимо пет дана недељно, док дете не оздрави. И тако сваки други месец – и то ако је дете отпорније на вирусе. Некима би се више исплатило да дају отказ.

Чак и када имају новца, маме се тешко одлучују да унајме беби-ситерку ако није преко препоруке. Па ипак, једна мама чији случај ми је познат преко школице родитељства, унајмила је дадиљу управо на тај начин, да би касније преко видео-камера видела да је та жена ударила њено дете.

Знам и маме које су преко Фејсбука унајмљивале беби-ситерке и нису се покајале, мада су углавном те девојке чувале децу док су маме радиле од куће и могле да их надгледају. 

Посебна компликација – рад по сменама 

Ако је дете здраво и иде у вртић, а родитељи раде по сменама, опет постоји проблем: шта ако и мама и тата раде после подне? 

Ту закон донекле штити маме, да имају право да не раде после 22 часа. Међутим, колико беба заправо иде у кревет после 22 сата?

А ако мама доји бебу, а препорука Уницефа је да се бебе доје до њихове друге године, како да јој дâ вечерњи подој?

Саосећајност колега и шефова приликом прављења распореда могла би да помогне, као и разумевање да жена коју дете чека код куће не може више да остаје 10 сати на послу сваки други дан као што је можда некада могла и желела.

Оно што свакако не помаже су коментари да се жена „извлачи на дете”, да измишља разлоге да не иде на посао, да је „патолошки везана за дете”.

Било би лакше када би одсуство ради неге детета трајало дуже. Невероватне су разлике између бебе која има 11 месеци и детета од годину и по дана, које разуме готово све што му кажете, хода самостално, зна само да се игра.

Немојмо се поредити са најгорима 

Американке према тамошњем Закону о породичном и здравственом боловању имају право да узму 12 недеља неплаћеног одсуства с посла због рођења или усвајања детета, уз радно место које их чека по истеку тог периода.

Међутим, истраживања су показала да мање од 60 одсто жена испуњава тражене критеријуме и не успева чак ни то право да оствари. Само 12 одсто жена у САД има приступ плаћеном породиљском одсуству. Хајде да се не поредимо са њима.

У Европи породиљско одсуство углавном траје од 14 до 18 месеци. Годину и по дана са бебом имају Чехиње, Мађарице, Словакиње, Финкиње.

Далеко смо од шведског стандарда, па о њиховим правима можемо само да маштамо. А лепо је о томе маштати: социјално осигурање омогућава мајкама да узму 18 недеља, а очевима две недеље одсуства због рођења или усвајања детета и тада примају 80 одсто плате. Након тога, родитељи могу да се договоре како да поделе додатних 80 недеља делимично плаћеног одсуства.

Маме нису лоше, већ растрзане раднице. Нису лење, већ се ноћу буде неколико пута и долазе на посао објективно уморне. Не извлаче се на дете, већ га негују када је болесно.

Далеко смо испред Америке, али зашто да се не поредимо са најбољима и боримо за права попут оних која имају Швеђанке и Швеђани?

Извор ртс.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.