четвртак, 18 априла

После два века бизони поново ходају Србијом

После јелена лопатара и муфлона, на Фрушку гору пре три дана стигло је пет јединки европског бизона, животиња које су донедавно биле потпуно заборављена на овом подручју. Сматра се да је последњи бизон у нашој земљи одстрељен пре више од 200 година, а Фрушка гора је једино место на Балкану на којем поново почињу да се размножавају ове и данас фасцинантне животиње.

Сматра се да је последњи бизон у нашој земљи одстрељен пре више од 200 година, а Фрушка гора је једино место на Балкану на којем поново почињу да се размножавају ове и данас фасцинантне животиње.

Већ се осећају као код своје куће

Пре скоро 100 година, европских бизона је у Европи било свега педесетак. Крајем следеће године када се заокружује век од почетка борбе за њихово очување, стручњаци процењују да ће их на истом простору бити више од десет хиљада.

Један мужјак и четири женке пореклом из Пољске, већ трећи дан живе у свом новом дому, на Фрушкој гори. Пуштање ових бизона у карантински део који је припремљен раније за њихову адаптацију, заиста је велики догађај не само за НП „Фрушка гора“ већ и за целу Србију.

„Пре пет година када смо посетили неколико резервата европског бизона у Европи, остали смо фасцинирани не само величанственошћу ових животиња и њиховим значајем за еко системе, већ и тиме колика су туристичка атракција свакодневно. И пожелели смо то и у нашој земљи“, наводи Раде Крунић, директор НП „Фрушка гора“.

Европом се данас слободно креће 47 крда бизона

Након што су последње јединке у дивљини одстрељене у Бјеловежа шуми и на Кавказу 1921. и 1927, преостали бизони су опстајали само у заточеништву. Први програм за повратак у дивљину спроведен је 1954. године.

Данас се највеће субпопулације ове врсте налазе у Пољској, Белорусији и Русији. Тренутно, у Европи постоји 47 крда бизона која се слободно крећу, од којих је највеће крдо у Бјеловежа шуми на граници Пољске и Белорусије и броји око хиљаду јединки.

Женка бизона као и домаћа крава, носи младунче девет месеци. Европски бизон постао је симбол амбициозних подухвата очувања великих дивљих пространства у Европи.

Овај петогодишњи пројекат НП „Фрушка гора“ реализован је уз подршку Владе републике Србије, Министарства за заштиту животне средине и министарства пољопривреде, а реализацију је подржала и амбасада Пољске у Србији.

 

У претходним годинама, јединке ових бизона пажљиво су биране од стране највећих светских и европских стручњака животињске генетике и очувања природе, који су из Пољске стигли заједно са бизонима. Цео њихов транспорт је помно праћен, као и испуштање у унапред припремљени простор на Фрушкој гори.

„Дивно је видети их 24 сата након транспорта да су смирени и да се у новој средини понашају као да су одувек ту. Ово су младе јединке. Мужјак је стар две године, док су женке узраста од две до три године. То значи да ће ускоро сви бити потпуно полно зрели, те су неке процене да би сте прву младунчад могли добити већ за можда годину дана, највише две“, наглашава др Ванда Олек Пиасечкаса, професорка на Универзитету у Варшави, која је водећи светски стручњак за европског бизона.

Професорка Ванда Олек Пиасечкаса је заједно са колегом из Шпаније, обишла место на Фрушкој гори у ком су новопристигли бизони смештени и где ће даноноћно бити праћени 40 дана, након чега ће тек бити могуће да их уживо виде и грађани Србије.

„Ја сам пре пет година први пут дошао на такозвано извиђање терена и процењивање да ли је овај део природе подобан за узгој европског бизона. Сада сам се вратио да сведочим реализацији овог фантастичног пројекта, али и да подсетим да су ово велике и дивине животиње које много доприносе очувању природе те, ма колико сви једва чекали да их видите, будите стрпљиви док се оне саме прво не адаптирају, то је најбитније. Лепо се хране данас што значи да нису под стресом и ови Пољаци могу полако већ да стварају српско порекло“, нашалио се Фернандо Моран Кастиљо, руководилац шпанског пројекта Центра за очување европског бизона.

Овај међународни програм иначе, потекао је од доктора биологије Срђана Димитријевића и директора НП „Фрушка гора“ чиме су покренути идеја, потом донација доктора Димитријевића и данас реализација за првих пет јединки бизона за почетак пројекта њиховог очувања и промоције.

 

 

 

Извор     РТС

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.