Нишлија Иван Павловић (35) правоснажно је осуђен на 18 година затвора због пуцњаве у центру Ниша 17. јуна 2018. године када су тешко рањени полицајац на дужности Милош Милошевић и радник обезбеђења кафића „Манила“ Александар Ђорић, док су двојица полицијских службеника задобила лакше повреде. На тај начин Апелациони суд потврдио је првостепену пресуду Вишег суда у Нишу донету 1. јула прошле године на коју су се жалили Више јавно тужилаштво и Павловићев бранилац, адвокат Саша Кнежевић.
Пресудом Вишег суда Павловић је због тешког убиства у покушају осуђен на 10 година и шест месеци затвора, за недозвољено држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја на четири године и шест месеца а због тешке телесне повреде на четири године и два месеца па му је изречена јединствена казна од 18 година робије. Истовремено, изречена му је и мера безбедности одузимања аутоматске пушке „Црвена Застава М70“, два оквира за аутоматску пушку и 43 метка.
Против првостепене пресуде жалбу је изјавио Виши јавни тужилац са захтевом да се пресуда преиначи и да се оптужени осуди на 20 година затвора али и Павловићев бранилац, адвокат Саша Кнежевић, са предлогом да се његов клијент у односу на полицајце ослободи оптужбе или да се дело преквалификује у блаже, а у односу на радње предузете према раднику обезбеђења, такође блажу казну због повољније правне квалификације.
– Жалбом браниоца оспорава се чињенично стање које се квалификује као тешко убиство и указује се да су се у радњама оптуженог евентуално стекла обележја блажег кривичног дела. Такође, негира се постојање умишљаја на страни оптуженог јер, како наводи бранилац, након што је Павловић пуцао у радника обезбеђења, није испалио ниједан метак према полицијској патроли иако је један од његових другова викао : – Пуцај, пуцај, побиј, г… Бранилац даље наводи да је дошло до отимања око пушке између оптуженог и полицајца Милошевића услед чега је дошло до испаљивања метака рафалном паљбом, те да су полицајци рањени услед рикошетирања пушчаних зрна.
Бранилац је у жалби навео да се ради о невољној реакцији јер је до пуцања из пушке дошло током отимања око оружја док је оптужени држао прст на обарачу. Жалбом браниоца не оспорава се постојање кривичног дела недозвољене производње и држање и ношење и промет оружја и експлозивних материја – описан је садржај жалбе Павловићевог браниоца у одлуци Апелационог суда.
Ценећи наводе жалбе Апелациони суд је сматрао да су неосновани.
– Првостепени суд је на основу свих доказа утврдио да оптужени није реаговао на команде полицијских службеника да баци аутоматску пушку којом је пре тога тешко повредио Александра Ђорића. Држао је прст на обарачу и цев уперену у правцу полицајаца, а док је полицајац Милош покушавао да је спусти надоле, оптужени је подизао нагоре и испалио је рафал у правцу његових ногу наневши му тешке телесне повреде опасне по живот. Из тог разлога, правилно је првостепени суд утврдио да је оптужени предузео радње усмерене на лишење живота оштећеног Милоша јер је био свестан да му повреде наноси из непосредне близине, све време је држао прст на обарачу и пуцао док му се метак није заглавио у цеви па је из тог разлога дело остало у покушају – објаснио је Апелациони суд разлоге за одбијање жалбе Павловићевог браниоца.
Код Павловића постојао умишљај?
Апелациони суд је даље сматрао да је неспорно да је на страни Павловића постојао умишљај као битан елеменат кривичног дела тешког убиства у покушају.
– Из изјашњења вештака произилази да је обарач повукао оптужени Павловић те да у опаљењу није било доприноса полицајца Милошевића. Ради се о његовој вољној радњи што доказује и његово претходно понашање. Након расправе у кафићу отишао је кући и вратио се са пушком и два оквира муниције па је пуцао у ноге раднику обезбеђења Александру Ђорићу, а пушку није бацио ни након доласка полиције већ је цев држао ка њима у намери да у њих пуца. Постојање умишљаја је присутно јер је испалио 15 хитаца, покушао је да лиши живота полицајца Милошевића али је довео у опасност и његове колеге Јована Савића и Ивана Ђорђевића који су били у непосредној близини – образложио је своју одлуку другостепени суд.
Апелациони суд је сматрао да нема основа ни за преиначење одлуке о казни, њеном ублажавању што је тражио бранилац, нити њеном повећању на чему је инсистирало тужилаштво указујући да је Павловић више пута осуђиван те да је дело извршио за време условног отпуста.
Повод за обрачун аутоматским оружјем био је што су Павловић и његови пријатељи Мартин Зоњић и Алекса Живић избачени из кафића „Манила“ због насилничког испада. Павловић, Зоњић и Живић су седели као гости у кафићу и револтирани што више нема пива „Хајнекен“ почели су да шутирају стакло фрижидера и поломили га. Реаговало је обезбеђење, па су они напустили локал и вратили се после двадесет минута, Павловић са аутоматском пушком „ЦЗ М70″ и два оквира са 60 метака а Зоњић и Живић са ножевима . Живић је задао шест убода ножем раднику обезбеђења Александру Ђорићу, наневши му лаку телесну повреду.
„Стој, полиција, баци оружје!“
По наводима оптужнице, Павловић је без икаквог повода испалио више рафалних хитаца из аутоматске пушке у његовом правцу наневши му четири прострелне ране по ногама које су окарактерисане као тешка телесна повреда. Пристигла је полицијска патрола у којој су били полицајац Милош Милошевић, Јован Савић и Иван Ђорђевић који су му се обратили речима: „Стој, полиција, баци оружје!“. Павловић је одбио да се разоружа, већ је испалио више метака из аутоматске пушке у правцу Милошевића који је држао цев пушке, и нанео му повреде опасне по живот, док су његове колеге лакше повређене. Током полицијске интервенције, Павловић је рањен у ноге након чега је савладан.
Он је децембра 2019. године осуђен на 20 година робије али након жалби, Апелациони суд је пресуду укинуо и предмет вратио на поновно одлучивање па му је казна смањена за две године. Разлог за ублажавање казне је што је ВЈТ преиначило оптужницу којом је Павловића теретило за покушај тешког убиства полицајаца али и радника обезбеђења јер су радње у односу на Ђорића преквалификоване у тешку телесну повреду.
Против Павловићевих пријатеља вођен је одвојен поступак због насилничког понашања и недозвољеног држања оружја па је Живић осуђен на две године и десет месеци затвора и новчану казну од 120. 000 динара а Зоњић на две године робије уз обавезу да плати 150.000 динара.
Против правоснажне одлуке Павловић може изјавити ванредни правни лек Врховном касационом суду али он не одлаже извршење казне.