Деца имају погрешне узоре и због тога улазе у свет слања порнографских садржаја.
Проституција је у Србији законом забрањена и за њу прете строге казне, нарочито ако је у питању дечја порнографија. Ипак, организовани криминал у нашој држави воде и деца – малолетне девојчице неретко шаљу своје експлицитне фотографије и снимке у замену за новац.
Стручњак за безбедност деце на интернету Катарина Јонев за Телеграф.рс каже да је путем друштвене мреже Инстаграм откривено више случајева у којима су малолетнице постављале своје експлицитне фотографије, а потом позивале да им се за више информација обрате приватном поруком.
– Прво смо проверили да ли је реч о осветничкој порнографији, односно да ли су у питању лажни профили момака, дечака, који на такав начин желе да се освете бившим партнеркама или женама које су им сломиле срце. Када вам те девојчице узраста од неких 11 до 14 година одобре да приступите њиховом профилу, видите најнормалније вршњачке слике. Испрва, не можете ни да наслутите да се ради о неким злоупотребама. Међутим, с времена на време током дана или неколико пута недељно, оне објављују сторије на којима се види експлицитни садржај у форми фотографије или кратког видеа са натписом „за више информација обратите се приватном поруком“ – прича Катарина за наш портал.
Како објашњава, оне на такав начин скупљају клијенте, који могу бити одрасле особе или њихови вршњаци.
– Оне на тај начин стичу материјалну корист, притом не обраћајући пажњу на своју безбедност, не мислећи о својој приватности и репутацији. Цена видео клипа је између 1.500 и 2.000 динара. Ово је заправо нешто што узима маха. Није случај само у Београду, има их у сваком већем граду. До недавно смо имали ситуацију да су девојчице слале своје експлицитне или провокативне фотографије и видео снимке непознатим људима у порукама, уз натпис „за више фотографија запратите мој профил“. Ово сада је подигнуто на виши ниво јер се стиче материјална добит – додаје.
Истраживање о томе колико често се тако нешто дешава је, каже, готово немогуће спровести јер не само да сторији на Инстаграму нестају после 24 сата, већ их оне саме обришу свега пар сати након објављивања.
– То је скривена активност, где родитељи ни околина нису свесни шта девојчице раде. Оне то крију да не би добиле разноразне титуле, да их не би исмевали.
Криминална активност се пребацила на интернет
Осим Инстаграма, девојчице у сврхе продаје порнографског садржаја користе и ОнлyФанс, који је јавна платформа која не дозвољава малолетним лицима ни да имају профил, ни да буду купци. Па ипак, као и у већини случајева са друштвеним мрежама, тинејџери умеју да „преваре систем“, те та правила крше.
– Тај сајт је у центар јавности у Србији дошао због разних старлета и певачива које су довођене у везу с њим. Када неко направи профил, у комуникацији се врши куповина видео записа или фотографија. Све је изузетно сексуализовано. Ту је и злогласни Тиндер који је апликација која има за циљ да спаја сродне душе, а постала је апликација која спаја сродна тела, те је на прилично лошем гласу – каже Катарина.
Како објашњава, 2014. и 2015. године су постојале странице на Фејсбуку које у свом називу нису експлицитно приказивале да се ради о, на пример, ескорт пратњи, већ су се звале „Слатке девојчице“, или су имале друга слична имена из којих је могло да се закључи о чему се ради.
– Ту су биле и затворене групе у којима администратор одређује кога ће да пусти у групу и ту је потенцијално долазило до договарања разних састанака. Морамо да прихватимо да све опасности које постоје у правом свету – постоје и на интернету. Свака криминална активност се само пребацила на интернет јер људи мисле да је тамо анонимно, безбедно, да неће сазнати пуно људи. Сваком криминалцу, макроу, дилеру полиција прво узима телефоне и лаптопове – додаје.
Проституција је поприлично присутна на друштвеним мрежама. Оно што морамо да разликујемо је трговина људима, где су жене велике жртве и трпе малтретирање, физичко насиље, злостављање најгоре врсте, и елитну проституцију у коју је највећи број девојака ушао због лагодног живота.
– Оне су те које негативно утичу на девојчице јер промовишу лагодан и лак живот који није стваран. То су путовања, то су силне торбе… Деца која немају довољно самопоуздања и самопоштовања, сиромашна деца их гледају као узоре. Тиме се баве и деца из ситуираних породица која покушавају да пронађу себе. Родитељи са децом од малих ногу треба да раде на њиховом самопоуздању, самопоштовању и самовредновању. Причамо девојчицама да са својим телом могу да раде шта хоће. Не могу. Прво треба да се ради на глави, па онда на телу. Наше друштво је мало обрнуло коцкице и физички изглед и лепота се третирају као нешто што је пресудно – објашњава Катарина.
Један од разлога због којих девојчице продају своје форографије и снимке може да буде и тражење валидације. Тинејџерски период је доба када хормони дивљају, а приматни утицај долази од друштва и вршњака.
– То може заиста да одведе у странпутицу. Дете које има проблема са самовредновањем може да помисли да секта заиста може да му пружи бољи живот. С друге стране, имамо ову врсту озбиљног проблема јер девојчице мисле да то није ништа лоше, да ће да се сниме или сликају неколико пута, зараде новац и да ће то сви да забораве. Интернет не заборавља. Када девојчица у школи, што је такође озбиљан проблем, момчићу или дечку који јој се допада пошаље такве слике, која је гаранција да ће само он то да види? Нема гаранције. У 90 одсто случајева, дечаци када виде ту фотографију не помисле „ово је жена мог живота“, њихова прва реакција је да то покажу најбољм другу и ко зна до кога све тај садржај може да стигне. Девојчице мисле да ће на тај начин да привуку пажњу, што је катастрофално – истиче.
Ови случајеви супротни су од осветничке порнографије у оквиру које су мушкарци ти који су на интернет постављали фотографије бивших партнерки. Ишло се толико далеко да су почели да фотографишу жене на улици. На тај начин је доведена у питање безбедност, приватност, репутација тих жена. Огромна је количина људи која такав садржај воли. С друге стране, постоји озбиљан број девојчица које на такав начин праве бизнис и зарађују новац.
Како да реагују родитељи?
Ипак, поставља се питање како родитељи да препознају да се нешто дешава и како да реагују у таквим ситуацијама које засигурно не могу лако да прихвате.
– Родитељи углавном мисле да немају довољно развијене ИТ вештине и да самим тим не могу да помогну свом детету због тога што не схватају како функционишу друштвене мреже. Они ту у старту изгубе битку сами са собом јер мисле да је потребно велико ИТ знање да би помогли детету у виртуелном простору. Најбитнија ствар је да се родитељ води својом интуицијом. Родитељи, за разлику од деце, имају животну мудрост. Најбитнија ствар је да мора да постоји искрен и отворен однос пун поверења на релацији родитељ-дете – објашњава Катарина.
Јонев истиче да, од тренутка када се детету да телефон у руке, треба да крене прича о основама безбедности на интернету – од неприкладног садржаја, преко тога зашто неке лоше дигиталне узоре не треба пратити, зашто не треба да се дописујемо са непознатим људима.
– Родитељи су најбитнија карика јер они јесу присутни током првог пуштања детета у дигитални свет. Када дете крене да се затвара и да мења понашање, јако је битно да се не приписује баш све хормонима и тинејџерском добу. То јесте најрањивији узраст за све опасне ситуације. Не треба све да препуштамо случају, да мислимо да ће да прође и да је у питању само фаза – додаје.
Родитељ, како каже, треба да буде ослонац, узор, херој, главни стуб када је у питању безбедност на интернету или било који други вид безбедности. Потребно је да се разговара са дететом без беса, љутње, ароганције, да би дете било свесно да има коме да се обрати.
– Сва истраживања су показала да ће се дете, када је у проблему, прво обратити свом вршњаку. То није адекватна помоћ. На другом месту је нека особа у коју има поверења, али није наставник, ни родитељ. Треће и четврто место су деоба наставник и родитељ. То је проблем. То значи да деца имају страх, а не би смела да имају. Треба да имају заиста највеће могуће поверење у наставнике и родитеље – објашњава Катарина.
Када девојчице и девојке самовољно продају фотографије и видео снимке свог тела оне, осим што желе зараду, прате понашање некога то већ ради.
– То су ти погрешни узори и идоли које наше друштво, нажалост, у овом тренутку толико намеће. Деца не знају другачије како, прихвата се да су то пожељни модели понашања. Деца то посматрају из угла да, ако сте у медијима, небитно чиме се бавите, аутоматски значи да сте успешни. Деца управо из финансијских побуда, са мишљу „ако може она, могу и ја“, самостално улазе у тај процес.
Уколико се деси да родитељи открију шта њихове ћерке раде или да се девојчице покају што су слале своје експлицитне фотографије и снимке, нема назад. Најбоља превенција је, како каже наша саговорница, да девојчице то уопште не раде.
– Тиме заиста штете себи, својој породици, репутацији, безбедности, приватности, али и будућем животу. Једног дана оне треба да буду докторке, професорке, политичарке, новинарке… Јако је дегутантно постоји сазнање да такве њихове фотографије круже интернетом. То им не треба у животу. Једног дана имаће своју породицу, треба да буду добри модели својој деци.
У случају да родитељ примети било какве промене понашања код свог детета, обавезно је да прво обаве разговор са њим, да се обрате психологу, а у случају да је дошло до злоупотребе података, да се обрате и полицији.
Извор Телеграф.рс