У комунистичким временима пао у немилост због подршке старом поретку и повезаности са четничким покретом
На данашњи дан 1947. годину умро је Милосав Јелић српски четник који је деловао током борби за Македонију и Стару Србију, књижевник, ратни песник и један од водећих београдских журналиста у Политици, најтиражнијим новинама пре Другог светског рата.
Рођен је 1883. године у месту Скобаљ код Смедерева. Након завршетка гимназије у Београду, 1903. године студирао је војну историју на Војној академији у Београду.
По завршетку студија ступио је у Српску четничку организацију, учествовао у Балканским ратовима и у Првом светском рату, да би након тога био распоређен у дипломатско посланство.
Двадесетих година 20. века почиње да ради за Политику, најтиражније дневне новине у Београду.
Током Борбе за Македонију и Битке на Великој Хочи, Јелић је објавио песму Мајка Кујунџића у збирци Србијански венац, а у част војводе Лазара Кујунџића. У истој књизи написао је песму за Стојана Корубу.
„Србијански венац“
Србијански венац посвећен је погинулим српским јунацима у Првом светском рату. Почиње са опеваном смрћу Војводе Вука затим су даље опевани Радоје Пантић, Воја Гарашанин, Браћа Машићи и многи други. На крају књиге налази се посетник са описима погибија опеваних јунака. Издата је у Солуну 1917. године.
Оплакујући прерану смрт Војводе Вука , песник „Србијанског Венца“ Милосав Јелић, и сам један од Вукових потчињених команданата, с правом је могао песму посвећену Вуковој успомени да заврши овим стиховима:
…“Весели се, Бугаријо љута,
нема више онога јунака
Ни његова шлема, ни миздрака…
Спасена си по стотину пута
Силних мука од војводе Вука“.
Овековечио је и добробољца поднаредника Михајла Јовановића у својој књизи, за храбри чин на врхунцу Првог светског рата, 1917. године. Та песма као и друге донеле су му репутацију ратног песника.
Јелић је такође написао текст за популарну композицију Марш на Дрину Станислава Биничког, заједно са Милојем Поповићем Кавајом.
Кратко време је био власник и уредник листа Вардар који је излазио у Скопљу током 1925. и 1926. године.
Јелић је у комунистичким временима пао у немилост због подршке старом поретку и повезаности са четничким покретом
Извор 24седам.рс