Србија планира да у наредном периоду промени статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, што би био први корак ка укидању организације која је од свог оснивања предмет спорења и контроверзи.
Како пише Демостат, ова одлука, коју би формално требало да донесе нова влада након формирања, долази након све гласнијих захтева да се Србија, због руске инвазије на Украјину, усклади са европском спољном политиком, уведе санкције Русији, али и прекине сарадњу с Русима у хуманитарном центру на југу Србије.
Из Владе Србије, која је у техничком мандату, није стигла било каква званична информација о СРХЦ. Демостат није добио одговор на питање какви су планови у вези са радом Центра, шта би подразумевала промена статуса, да ли је планирано његово укидање и да ли ће Влада Србије одговорити на захтеве да рад Центра буде транспарентнији. На питања није одговорило ни Министарство унутрашњих послова, као ни надлежни у СРХЦ.
СРХЦ, који је основан 2012. године с циљем да помаже у случају елементарних непогода и ванредних ситуација, од почетка прате контроверзе, као и оптужбе, махом са запада, да је реч о прикривеном руском обавештајном центру и покушају да се у Србији успостави руска војна база. Упоредо са тим, јављају се и захтеви да СРХЦ буде укинут, који су због рата у Украјини поново интензивирани. Последње поруке стигле су из Европског парламента (ЕП) и то у предлогу резолуције о Србији, у којој се од наше земље тражи да прекине „сваку војну сарадњу с Русијом, попут регионалног хуманитарног центра у Нишу“. Слични захтеви долазе и из српске опозиције, али и појединаца у владајућој коалицији.
Затварање СРХЦ није обухваћено санкцијама ЕУ према Русији
Европски званичници већ месецима упозоравају Београд да Србија, као земља кандидат, треба да прати спољну политику ЕУ и уведе санкције Русији због рата у Украјини.
Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), каже за Демостат да затварање СРХЦ није обухваћено пакетима санкција ЕУ према Русији, јер ниједна земља чланица нема на својој територији институцију сличну Центру у Нишу.
„Такав захтев, последично, у контексту одлука европских институција и не постоји, иако су се позиви чули од појединаца у ЕП“, каже Новаковић.
Али, како додаје, затварање или промена статуса Центра био би гест добре воље према ЕУ, односно Западу.
Новаковић каже и да опција укидања СРХЦ делује изгледно јер објекат годинама није функционисао онако како је најављено. Оцењује и да јавност има мало информација о раду Центра, као и да су реакције на ванредне догађаје у Србији често изостајале или касниле.
Укидање центра најмања цена коју Србија може да плати
Војни аналитичар Александар Радић истиче да је у тренутним међународним околностима укидање Центра најмања цена коју Влада Србије може да плати да би показала спремност за сарадњу са западом. Оцењује да је СРХЦ до сада постојао само форме ради и да Влада Србије није смела да га затвори јер би то била провокација Русије, али да није могла ни да га пусти да заживи јер би тиме наљутила западне партнере.
„Центар је све време био у сенци тих превирања између Русије и Запада. Ту и тамо је било обука за ватрогасце, али, иронично, авиони руског Министарства за ванредне ситуације обавили су више летова за гашење пожара пре формирања Центра него након што је формиран“, подсећа Радић за Демостат.
Он одбацује спекулације да је Центар некаква војна база Русије, наводећи да је војска формална организација која захтева јединице, које би се „неизоставно виделе“. С друге стране, коментаришући спекулације да се ради о руском обавештајном центру, Радић наводи да би то у теорији било могуће, али да се такве тврдње не могу износити паушално и без доказа.
Према његовим речима, затварање СРХЦ био би реалан сценарио, пре свега јер Центар годинама није у пуној мери у функцији и не испуњава основни задатак због којег је настао.
Извор нишкипортал.рс