недеља, 14 априла

Колико су порасле цене хране и шта је на то утицало

У поређењу са мартом прошле године, цене прерађене хране су прошлог месеца биле више за 10,9 одсто, а цене непрерађене хране за 26 одсто. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, саопштава Народна банка Србије.

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у марту на месечном нивоу износила 0,8 одсто, што је блиско остварењима из претходних месеци, саопштено је из кабинета гувернера Србије Јоргованке Табаковић.

Колико су порасле цене хране

Месечну динамику кретања инфлације у марту обележили су раст цена прерађене хране, цена у оквиру базне инфлације и цена енергената.

Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у марту износио је 0,9 одсто, као и у периоду децембар 2021. – фебруар 2022. и спорије него у октобру и новембру, када је месечни раст ових цена износио у просеку око 2 одсто.

НБС саопштава да су споријем расту цена прерађене хране допринеле и мере Владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница.

Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране су у марту биле више за 10,9 одсто, а цене непрерађене хране за 26 одсто.

„Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат – прошлогодишње суше, високог раста светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа и последично знатно увећаних трошкова у производњи хране“, појашњено је у кабинету гувернера.

Глобални фактори утицали на раст цена енергената

Цене енергената су на месечном нивоу у марту порасле за 1,4 одсто.

Како је саопштено, њихово кретање је у целости било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту.

„Раст цена нафтних деривата у Србији у марту износио је 2,1 одсто и знатно је нижи од раста светске цене нафте, која је у просеку повећана за око 20 одсто, чему је допринела одлука Владе да привремено смањи део акциза на деривате нафте. У вези с тим, очекује се да нова уредба настави да ублажава преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији и на тај начин смањи инфлаторне притиске“, саопштено је ис НБС.

Утицај рата у Украјини

Према пројекцији Народне банке Србије из фебруарског Извештаја о инфлацији, међугодишња инфлација требало би да до краја периода пројекције постепено успорава ка централној вредности циља.

Неизвесност, која је карактерисала међународна робна и финансијска тржишта претходних месеци услед појаве нових сојева коронавируса, појачана је ефектом геополитичких тензија и избијањем кризе у Украјини.

То је за последицу имало додатан знатан раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле.

„И поред тога, процене Народне банке Србије и даље показују да опадајућа путања инфлације не би требало да буде угрожена, при чему ће инфлација на крају године у великој мери зависити од материјализације актуелних ризика. То се пре свега односи на дужину трајања конфликта у Украјини, као и на исход овогодишње пољопривредне сезоне“, закључује се у саопштењу.

 

 

Извор РТС.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.