недеља, 14 априла

Колико радници у Србији примају на име топлог оброка: Нема ни за кифлу и јогурт на дневном нивоу

У фирми у којој радим, а бави се обезбеђењем, радници примају минималац и у оквиру те „плате“ 1 динар на име топлог оброка месечно“. Овако је прокоментарисао читалац портала Н1 један од текстова који се односио на право радника на минималцу на топли оброк и регрес. Други је рекао да за исхрану од послодавца прима накнаду од 20 динара – такође месечно, и ови случајеви нису никакав изузетак – ове ставке налазе се на исплатним листићима већине радника у Србији.

Одредба Закона о раду каже да послодавац мора запосленом да плати накнаду за топли оброк уколико му није обезбедио исхрану на радном месту. Међутим, Закон није прецизирао колико на име те накнаде мора да му исплати. И да ли је, онда, плаћање само једног динара на име топлог оброка за месец дана у складу са законом или, ипак – није?

Неки запослени не добијају ни динар за топли оброк. Неки добијају динар, пет или 20 динара за месец дана. Запосленима у државној управи се рачуна да је топли оброк „урачунат“ у коефицијент, па чак и кад раде за минималац.

Бројни су примери где послодавац ускраћује радницима накнаду за исхрану, а синдикати кажу да, када је о овој накнади реч – приватни сектор ипак „стоји“ боље од јавног.

Бројни су примери где послодавац ускраћује радницима накнаду за исхрану, а синдикати кажу да, када је о овој накнади реч – приватни сектор ипак „стоји“ боље од јавног.

Топли оброк се као ставка мора истакнути на такозваном исплатном листићу који послодавац увек мора да достави запосленом а из којег се виде обрачун и структура зараде за месец за који је добио зараду.

„Нажалост, посебни закони који регулишу јавни сектор и зараде у јавном сектору замаглили су разликовање које је веома јасно у Закону о раду, па тако Закон о систему плата запослених у јавном сектору познаје нека специфична решења која ефективно могу ограничити право на ову накнаду, на начин који је супротан међународним стандардима рада. То је чини се и основни извор недоумица које се јављају у пракси и факитчког укидања овог права појединим запосленим у јавном сектору“, објашњава Рељановић.

Извор н1.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.