Рат у Украјини и економске санкције које су уследиле изазваће далеко веће поремећаје у европској економији и на тржишту него претходне кризе као што је пандемија коронавируса, кажу економисти.
У светлу руског напада на Украјину, европски лидери су убрзали планове за смањење своје превелике зависности од руске енергије. Европски парламент је у четвртак позвао на увођење хитног и потпуног ембарга на руску нафту, угаљ, нуклеарно гориво и гас.
Међутим, овај агресивни заокрет има цену за европску економију – погураће ионако високу инфлацију до рекордних нивоа и прети да поткопа опоравак производње започет прошле године када су привреде настојале да поново изађу из пандемије ковида 19, пише ЦНБЦ.
Шеф за глобална макроистраживања у ИНГ банци, Карстен Брзески, истиче да је Европа због рата посебно изложена ризику од губитка конкурентности на међународном тржишту.
– За Стари континент, рат је много већи изазов него што је пандемија икада била. Не говорим само о безбедносној и одбрамбеној политици већ пре свега о целокупној економији – наводи Брзески, и додаје да се еврозона суочава с лошом страном свог фундаменталног економског модела, као економија оријентисана на извоз с великом индустријском кичмом и високом зависношћу од увоза енергије.
Након што је уживала у бенефитима од глобализације и међународне поделе рада последњих деценија, еврозона сада мора да појача своју зелену транзицију и напоре за енергетском аутономијом, а да истовремено повећава потрошњу на одбрану, дигитализацију и образовање. Брзески сматра да је то изазов који „може и мора да успе“.
– Уколико и када то успе, Европа би требало да буде добро позиционирана. Али притисак на финансије и приходе домаћинстава ће остати огроман док год до тога не дође. Корпоративни профити ће, у међувремену, остати високи – оцењује он, али и додаје да се рат одвија у „житници“ Европе, кључном подручју производње житарица и кукуруза, због чега ће цене хране порасти на ниво без преседана. Раст инфлације у развијеним економијама могао би да постане питање „живота и смрти“ за привреде у развоју, наводи Брзески.
И други економисти сматрају да ће ови тектонски поремећаји за европску, али и глобалну економију, извршити додатни притисак на централне банке и владе које се налазе између „чекића и наковња“ жонглирајући између инфлације и фискалне одрживости.
Извор Ало.рс