петак, 19 априла

Дневница за брање малина до 8.000 динара, и нико неће да бере

Износ дневнице за брање малина зависиће од цене овогодишњег рода, али поједини власници малињака у западној Србији већ нуде од 4.000 до 8.000 динара.

Многи малинари ангажују исте раднике годинама, а други су принуђени да их траже преко огласа или посредством агенција за запошљавање које нуде радну снагу и из Индије, Непала, Пакистана, Молдавије и других држава.

Један од сувласника малињака у околини Севојна, тражи шест радника и нуди дневницу од 5.000 динара, уз плаћени оброк и паузе за кафу.

„Нашли смо четири радника преко огласа. Тешко их је наћи. Неки неће да беру, а неки годнама беру код истих власника. Ми смо почетници у овом послу и нама је проблем да нађемо раднике“, прича за Данас сувласник малињака од 60 ари у Севојну.

Берачи су, каже, углавном, пензионери, они пред пензијом и незапослени из целе Србије. За тренутне радове у малињацима, попут орезивање и сечења стабљика, дневница је 4.000 динара. Уз истицање да дневница прати понуду и потражњу радника, он каже да „власници малињака могу да плате тај износ, јер се очекује добра откупна цена, не мања од 500 динара“.

Адам Радовић, који код Ариља има око 70 ари под малином и том производњом се бави 15 година, наводи да је прошле сезоне плаћао дневницу 3.000 динара, али да се још увек не зна њен овогодишњи износ. За припремне радове у малињацима, тренутно, плаћа се, каже, 300 динара по сату, уз бесплатну храну.

„Људу зову из Крагујевца, Краљева, са југа Србије, из Босне, Београда и са свих страна, али се за сада само распитују. Ови из Београда мисле да зараде за неколико дана и да иду на море“, наводи за Данас Радовић.

Раније је каже имао бераче који су долазили сваке сезоне, али последњих година је тешко наћи раднике. О дневницама од 5.000 динара и више, поручује да „од тога нема ништа“.

„Шта је баби мило, то јој се и снило. То је исто што причају да ће малина да кошта од 800 до 1.000 динара, али нема од тога ништа. Да би зарадили и ја и радник, откупна цена треба да буде око 800 динара, због поскупљења препарата, вештачког ђубрива, хране, горива и свега осталог“, процењује Радовић.

Радован Лукић узгаја малине на скоро два хектара у ариљској Трешњевици. Узгаја и боровнице, а има и сопствену хладњачу, па му је потребно 25 радника.

„Триста људи се јавило на мој оглас. Зову из Београда, што ме је зачудило да они хоће то да раде, Ниша, Лебана, Лесковца, Пожаревца, Јагодине, Ваљева, Чачка, Косова и Метохије, Босне… Сви прво питају за дневницу, а ја им кажем – онолика је колико можете да наберете“, каже Лукић и наводи да ако би откупна цена била као прошле године, што је око 430 динара, дневница би требало да буде 4.000 динара, уз смештај и храну.

„То је 1.000 евра за један месец. Ако откупна цена буде од 600 до 800 динара, као што се прича, у шта не верујем, онда ће и дневница бити већа. За сада, не могу да обећам више од 4.000 динара, док не видим како ће се ситуација развијати“, каже Лукић и објашњава да већ једанаест година у његовом малинајаку раде жене од шездесет и више година и да ће доћи и ове сезоне.

Представник агенције за запошљавање из Београда, каже, нудио му је раднике из Индије, Непала и других земаља, који раде за много мање износе.

„Рекао је да они раде за дневницу од 2.000 до 2.200 динара и да ће ме, уз неку накнаду коју морам да платим, коштати око 2.600 динара. Казао ми је да би они требало да остану у Србији шест месеци, али ја за њих немам толико посла“, сведочи за Данас Лукић и наводи да су се „неки власници малињака пријавили да ангажују једног или двојцу радника да провере и ту могућност“.

Добривоје Радовић из Ивањице, председник Асоцијације произвођача малина и купина у Србији, каже да су „дневнице од 5.000 до 8.000 динара нереалне“ и објашњава да износе дневница „вештачки дижу они који не могу да нађу раднике, јер се према њима понашају бахато“.

„Знам за такве случајеве у целој Србији. Иживљавају се над радницма. Отерају их након седам дана и плате им мање дневнице. Поштени домаћини, код којих радници долазе годинама, лако се с њима договоре. Са тим људима живимо месец и по до два месеца и увек су задовољни“, каже овај саговорник листа.

И њему су, сведочи, београдске и новосадске агенције за запошљавање нудиле раднике из Индије, Непала, Пакистана, Молдавије и других земаља за дневницу која је много мања од износа који се плаћа домаћим радницима.

„Доводе те људе већ неколико година и обећавају да ће, због недостатка домаће радне снаге, довести раднике у великом броју из тих земаља. Неки од њих су одраније у Србији и раде многе сезонске послове и чуо сам да су веома вредни и коректи“, наводи Радовић.

Извор нишкипортал.рс

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.