Нишке Вести
Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње – као празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија (Ђурђиц) и 6. маја када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан).
Српска православна црква обележава данас празник посвећен Обновљењу храма Светог великомученика Георгија, у народу познатији као Ђурђиц.
Ђурђиц је једна од најчешћих слава, а црква га помиње као борца за хришћанство и великомученика.
Свети Георгије погубљен је 303. године. Био је Христов војник који је одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру.
Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње – као празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија (Ђурђиц) и 6. маја када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан).
У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обележен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.
На литургијама у храмовима помињу се страдања Светог Ђорђа, чије су мошти по жељи самог светитеља пренесене из Никомидије у Лиду Палестинску, у храм њему посвећеном.
У време цара Константина хришћани су сазидали храм Светом Ђорђу у Лиди Палестинској, а приликом освећења храма, пренете се у и њему сахрањене мошти свеца.