Нишком Заводу за ургентну медицину прети милионска блокада рачуна због судских пресуда у корист запослених који траже исплату незаконито ускраћене накнаде за прековремени рад од стране управе, која већ годинама катастрофално руководи установом, каже Драган Стаменковић, узбуњивач у овом Заводу и председник синдиката који окупља највећи број радника.
Стаменковић прецизира да је овај Завод, који се донедавно звао Завод за хитну медицинску помоћ, тужило више од 50 запослених којима се дневнице за прековремени рад дугују од 2018. године, а да се такве тужбе подносе и даље.
Он и још неколико запослених у Хитној помоћи већ су добили правоснажне пресуде у своју корист, због кршења Закона о раду и посебног колективног уговора, а дуговане дневнице увећане за камате и судске трошкове су им исплаћене.
“Рачун Хитне помоћи угрозиће милионски износи по овом осниву које ће, нажалост, платити грађани Србије кроз буџет. Због тога што је установу довео у овакву позицију, и због тога што се велики новац не скида први пут са њеног рачуна због незаконитог и несавесног управљања и пословања, тражимо да директор Славољуб Живадиновић поднесе моменталну оставку. Ми смо, уосталом, као Синдикат Србије ЗЗХМП Завода за ургентну медицину Ниш, већ тражили да се против њега покрене дисциплински поступак због ненаменског трошења буџетских средстава, као и недоласка на посао”, каже Стаменковић за Данас.
Он прецизира да је нишки Апелациони суд недавно потврдио пресуду Основног суда, по којој Завод за хитну медицинску помоћ само њему дугује безмало 700.000 динара.
Дневнице за прековремени рад износе 216.071,14 динара, трошкови авоката укупно 210.218,60 динара, а остало су камате и таксе.
Најављује да ће на огласној табли објавити своју пресуду, како би охрабрио запослене који још нису подигли тужбе “због страховладе директора и његових људи”.
У нишкој Хитној помоћи запослена су 242 радника.
“Наше колеге у Хитној помоћи Крагујевца су, такође, тужили установу због неисплаћеног прековременог рада, па су њих око 120 добили пресуде да им се исплати углавном више од 100.000 динара по особи, што је заједно са судским трошковима достигло цифру од безмало 300.000 евра. Тада је смењен директор те Хитне помоћи, што би требало да се догоди и код нас, тим пре што се неодговорно бацање буџетских средстава не догађа први пут”, каже Стаменковић.
Стаменковић је као узбуњивач и крајем 2020. године пријавио финансијске нерегуларности у нишкој Хитној помоћи Републичком фонду здравственог осигурања.
Фонд је средином прошле године контролом утврдио да је током 2018, 2019. и 2020. године било незаконитости у одређивању коефицијената, радног времена и прековременог рада за више од десет запослених у тој установи, те због тога од ње захтевао повраћај 751.107 динара.
Хитна помоћ је вратила РФЗО-у ова средства.
Упркос томе, директор Живадиновић је јавно негирао да су незаконито исплаћивани прековремени рад и додаци на зараде.
Није негирао и да је за неке запослене утврђиван додатни коефицијент по основу руковођења, а да за то нису имали стручну спрему, али је рекао да је до тога долазило од 2001. до 2010. године, односно пре него што је он постао директор, због тога што је у том периоду тако тумачена Уредба Владе која то регулише.
РФЗО је контролисао нишку Хитну помоћ и 2019. године, када је такође затражио повраћај новца, у износу од 388.564,11 динара, због тога што је та установа током 2017. и 2018. године платила струју у кафани “У етно код Јане”, која је закупила део простора у њеној згради.
У Хитној помоћи нису негирали да су платили рачун кафане за струју, али су казали да су “морали”, јер би дуг значајније порастао или би Електродистрибуција искључила струју целом објекту установе.
Кафана је по налогу суда напустила просторије Хитне помоћи у јануару 2018. године.
Завод и директор „без коментара“
Завод за ургентну медицину и његов директор Живадиновић до објављивања овог текста нису одговорили на више питања у вези са овом темом.
Јавност је, тако, остала ускраћена за коментаре на све већи број тужби и судских пресуда због неисплаћивања прековременог рада, као и за одговоре да ли је у тој области Завод поштовао законе и поџаконске акте.
Без одговора су остала питања везана за захтеве да Стаменковић поднесе оставку и дисциплински одговара, као и за тврдње да у Заводу постоји страховлада, а да се чланови синдиката на чијем је челу Стаменковић “због уласка у синдикат премештају на лошија радна места”.
Извор данас.рс