Заљубљеници у природу из Ћуприје, Параћина, Зајечара и Јагодине, 12. пут на обронцима Кучајских планина, учествују у манифестацији „Божурима у походе“. Недалеко од Кривог Вира налази се највеће станиште дивљег божура, који је у нашој земљи угрожена врста.
На само неколико стотина метара од изласка из села, уз узан планински пут, грмови расцветалог дивљег божура. Легенда каже да су их на обронке Јужног Кучаја донели косовски јунаци, после боја. Ватрено црвене латице у храстовој шуми никога не остављају равнодушним.
Параћинка Вера Јовић је дугогодишња учесница:“ Прелепо, дивна акција и увек се радо одазовем,“ радује се она.
Јабланичанин Жикица Милосављевић се сећа: „Некад су биле бачије, стока, па се брали божури, правили се венчићи за Ђурђевдан. То је било лепо, кад сам ја био мали.“
Љубитељ природе, Бојан Станковић из Јагодине, први пут је на овој манифестацији. “ Са овим људима који познају природу и биљке, научили смо нешто од њих, што је супер,“ каже он.
Високо у храстовој шуми, где су ранијих година учесници наилазили на ливаде процветалог божура, сада тек пупољци. Драган Кокић, водич, објашвада да је узрок-географија! “ На 700 метара надморске висине су и нису могли да процветају, овде мало ниже, неких 100 метара, они су процветали,“ указује Драган.
Да је цветање окаснило, потврђује и Анђела Рисантијевић из Зајечара, али цени да је право задовољство оно што су на путу видели.
Они који су пре 12 година кренули божурима у походе и данас се, упркос годинама, радо пењу на планину, истичући да угрожене врсте треба чувати. Међу њима је и Ружица Дидић из Параћина.“ Ниједан цвет нисам убрала и нећу да уберем ниједан, све што имам више, ја донесем у планину и посадим, да има, остане за наше млађе,“ поручује она.
Планински божур карактеристичан је по томе што, за разлику од баштенског, има много мањи број латица. На територији Кривог Вира кажу да има негде око 2.000 јединки, заштићена је врста и забрањено је његово брање. овица Јањић, кактусар из Ћуприје, објашњава : „На овом подручју, процена је да Косовског божура има на 400 хектара. На нашу срећу ту расте још један врло редак божур у Србији, тзв, маскула, мало га има.“
Због прекомерног брања, многа природна станишта божура су угрожена. Љубитељи природе зато апелују да грмове божура ваља сачувати, како би уживали током похода и наредних година.
Извор ртс.рс