недеља, 8 децембра

КАДА НАМ СТИЖЕ ПРОЛЕЋЕ? Дугорочна временска прогноза метеоролога РХМЗ

ПРОЛЕЋЕ у Србију стиже не само календарски, већ и временски од средине наредне недеље, када ће у нашој земљи бити знатно топлије са максималним дневним температурама изнад 15 степени, рекао је помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода Горан Михајловић.

Он је истакао да топлији дани долазе након петка и викенда, током којих се очекује хладније време.

– Због даљег развоја циркулације ваздуха у атмосфери, имаћемо прилив нешто хладнијег ваздуха, тако да би петак и у дане викенда имали јутарње мразеве, нарочито за викенд, када би се у Србији, у јутарњим часовима, температура могла спустити и до минус пет, а на планинама и до минус десет степени – навео је Михајловић.

Нагласио је да ће током дана за викенд бити умерено сунчано, али да се очекује да ће максимална температура у просеку бити између седам и 13 степени.

Михајловић је рекао да ће се са порастом температуре од половине следеће седмице задржати тренд топлог и сувог времена наредних десет дана, односно до краја марта.

– Пролеће у Србију стиже не само календарски, већ и временски од средине наредне недеље, када ће у нашој земљи бити знатно топлије са максималним дневним температурама изнад 15 степени – казао је Михајловић.

Метеоролог је најавио и да се у априлу може очекивати нешто топлије време у односу на просечне температуре у то доба године, те истакао да ће максималне температуре бити између 18. и 20. подеока.

Додао је да и поред пораста темпертуре у априлу месецу могло би бити и до четири мразна дана, те да још увек „нисмо завршили са појавом јутарњих мразева“.

На питање какво се пролеће и лето очекују, метеоролог је рекао да пролеће може бити топло и просечно влажно са температурама један степен више од вишегодишњег просека за то доба године, док би укупне падавине за месеце март, април и мај могле бити између 110 и 180 милиметара, што је у границама вишегодишњих вредности.

– Оно што се сада може рећи, иако су дугорочније прогнозе мање поуздане, лето које је пред нама би имало тенденцију топлог лета уз температуру изнад просека, а падавине нешто испод, дакле очекује се нешто топлије и сушније лето – казао је Михајловић.

Јуче ујутру осванули смо са јутарњом кишом која је нанела песак из Сахаре који се задржао на површинама, а Михајловић је објаснио да је у питању била природна појава, те да нема разлога за бригу, јер ова „непогода“ осим непријатности и прљавих аутомобила, неће оставити веће последице.

– Појава која је забележена јуче резултат је снажног јужног и југо-западног висинског струјања, струјања на висинама изнад три до 12 километара, које је из подручја северне Африке, преко централног и западног Медитерана транспортовало сахарски песак, пре свега у Шпанију, Француску и подручје Алпа, а затим у склопу даљег струјања, преко централне Европе дошло у нашу земљу – казао је Михајловић.

Михајловић је нагласио да се овај феномен догађа у Србији неколико пута годишње и да је потпуно безопасан.

– Ово је природан извор краткотрајног загађења, које се излучило таложењем и даља концентрација загађења ваздуха је у границама просека. Оно што је важно, према мерењима и објашњењима Гадског завода за јаво здравље, нисмо имали повећане концентрације ПМ 2,5 – најситнијих микрочестица, тако да све указује да је ово загађење резултат транспорта микрочестица сахарског песка и пролазно је – рекао је Михајловић.

Иако загађење ваздуха није у надлежности РХМЗ-а, Михајловић је дао свој суд са аспекта хидрометеорологије о могућностима да се загађење настало као последица сукоба у Украјни, прошири на Србију.

Објаснио је да би транспорт ваздушне масе са североистока условило североисточно струјање, али да се уобичајена циркулација на земљској кугли креће у правцу запад-исток.

– Статистички гледано североисточно струјање је код нас најређа појава, најчешће временске прилике у Србију долазе са запада и северозапада, као и југозапада, тако да мислим да нема бојазни да би до нас дошло загађење из подручја које је захваћено ратом – оценио је Михајловић.

 

Извор: Новости

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.